Assignment 9 (Marijel Hemingvej, Marijelina kuhinja)

* Autorka kuvara 'Marijelina kuhinja' (Mariel’s kitchen), objavljenog 2009. godine, je Marijel Hemingvej, unuka poznatog američkog književnika, Ernesta Hemingveja.

* Cilj ovog romana jeste da pomogne ljudima da se hrane što zdravije obrocima čija priprema kratko traje, jer u brzini svakodnevnog života ljudi posvećuju malo vremena hrani i kuvanju, a ono što dominira jeste brza hrana. Ono što ovaj kuvar nudi jeste mnoštvo recepata za sve prilike i sva godišnja doba, pa tako od laganih letnjih salata, u njemu možemo pronaći sve do izvrsnih zimskih večera. Generalno, autorka je pobornik zdravog života, i ovo je jedna od njenih knjiga u kojoj ona motiviše ljude i savetuje ih kako da očuvaju i poboljšaju svoje zdravlje.

* Ono što je karakteristično za način njenog pisanja jeste upravo terminologija koju ona koristi i konstrukcije u kojima se ova terminologija javlja. Veoma vickastim jezikom i brojnim pošalicama ona na poseban način zaista ume da zainteresuje čitaoca da se u potpunosti preda čitanju ovog kuvara.

* Što se tiče odlomka koji mi treba da prevodimo, u pitanju je naracije. Ovo je deo u kom nam ona govori generalno o hrani kakvu treba jeste kada prođe zima i dođe proleće, i kako tada dolazi period kada organizam kao da treba da se očisti od teške i silne hrane koju jedemo zimi, tako što će se u priremanju hrane koristiti štio više svežeg povrća, a posebno zeleniša.

* Pre nego što sam počela da prevodim ovaj tekst pročitala sam ga 2 puta.  Što se tiče priručnika, koristila sam Oxford, English-Serbian Student’s Dictionary; Longman, Dictionary of Contemporary English; The Free Dictionary I onlinerecnik.com i u njima sam većinom našla sve odgovore. Nakon što sam završila sa prevođenjem pročitala sam tekst još 2 puta I izmenila neke sitnice, za koje sam smatrala da zvuče prirodnije. Ovaj tekst bih ocenila ocenom 6, jer sam tekst nije bio težak, mada termini iz kulinarstva i određene reči upotrebljene u ovom kontekstu jesu predstavljali mali problem.

* Problemi na koje sam naišla prilikom prevođenja:

•  I want to feel new – uzevši u obzir u kom kontekstu se javlja ova fraza, bukvalan prevod sam odmah isključila kao opciju, i prevela sam ovo na način na koji mi se čini možda najprikladniji u srpskom jeziku – želim da se osećam sveže – mada nisam u potpunosti sigurna koliko uspešno sam rešila ovaj problem
• Invigoration – oko ove reči sam se malo pomučila jer nisam znala koja reč bi bila najadekvatnija u ovom slučaju, pa sam se odlučila za – oživljavanje – jer mi se čini da u datom kontekstu to i treba da predstavi
•  tiny curls of new plant life – oko ove konstrukcije i rečenice u kojoj se ova konstrukcija ja javlja sam se najviše pomučila, jer prosto nisam znala kako da uklopim to sve, a da zvuči prirodno na srpskom jeziku. Nije mi baš bilo jasno kako da prevedm reč 'curls', pošto je to zapravo 'kovrdža', 'uvojak', 'vijuga', 'namotaj', ali mi se prosto nijedno od ovih rešenja nije činilo da se uklapa, stoga sam ovaj problem ostavila da se konsultujem sa koleginicama iz grupe, jer mi je ponestalo ideja kako bih ovo mogla prevesti
• water-cress – za ovu reč sam pronašla nekoliko mogućih rešenja, a neka su 'grbac', 'grbaštica', 'ugas', 'potočarka'. Jedino što mi je od svih ovih naziva zvučalo iole poznato jeste 'potočarka', ali ni za to nisam bila sigurna, pa sam na internetu pretraživala slike ove biljke, u nadi da će mi bar malo pomoći i rešiti ovu dilemu, ali pošto se zaista ne razumem i videvši slike mi ništa nije pomoglo, odlučila sam se da ostavim – potočarka
• venture out – oko ovog glagola sam se dosta pomučila, jer nisam znala kako da uklopim sve elemente koji se sa njim pojavljuju, pa sam se odlučila za deskriptivni pristup – zaobiđite malo mesta na kojima inače kupujete – ali smatram da nisam uspešno rešila ovaj problem

Assignment 8 (Hajdi Durou, Devojčica koja je pala sa neba)

* Roman ‘Devojčica koja je pala sa neba' (The Girl Who Fell From the Sky) je jedini roman američke književnice Hajdi Durou, objavljen februara 2010. godine i proglašen jednim od najboljih romana iste godine.

* Radnja romana smeštena je u nekoliko vremenskih perioda I ispričana je iz nekoliko različitih perspektiva. Priča prati devojčicu Rejčel koja, nakon smrti svojih roditelja(majka joj je bila belkinja iz Danske, a otac crnac, američki vojnik), živi sa bakom u afričko-američkom okruženju. Naime, pošto se Rejčel nalazi uglavnom u okruženju u kome su većina ljudi crnci, ona je izdvojena zbog svoje ne toliko tamne kože I plavih očiju. Tokom cele knjige ona je u potrazi za svojim identitetom I pokušava da pronađe odgovor na pitanje kojoj rasi pripada. Pre svega, ova knjiga povlači pitanje pravde u društvu I generalno činilaca koji utiču na identitet jedne osobe.

* Ono što karakteriše ovu knjigu jeste upravo govor crnaca I sleng koji koriste, što predstavlja problem kada je reč o prevođenju na bilo koji jezik, jer je veoma teško naći odgovarajuće ekvivalente u drugim jezicima za određene konstrukcije.

* U odeljku koji mi treba da prevedemo, vidimo jednu od brojnih situacija u kojoj Rejčel muči crnkinja Tamika, zbog svoje posebnosti. Takođe saznajemo šta Rejčel misli o sebi na osnovu mišljenja druge dece Iz škole, ali I njenu konfuziju po tom pitanju.

* Pre nego što sam počela da prevodim ovaj tekst pročitala sam ga 3 puta.  Što se tiče priručnika, koristila sam Oxford, English-Serbian Student’s Dictionary; Longman, Dictionary of Contemporary English; The Free Dictionary I onlinerecnik.com i u njima nisam našla sve odgovore. Nakon što sam završila sa prevođenjem pročitala sam tekst još 2 puta I razmišljala o poslednjoj rečenici još malo, ali sam se odlučila da je ipak ostavim za čas I tad se konsultujem sa svojim koleginicama iz grupe, jer nisam uspela da rešim ovaj problem. Ovaj tekst bih ocenila ocenom 8, jer sam tekst nije bio preterano težak, ali je bilo teško prilagoditi ga dečijem govoru, kao i govoru crnaca I pronaći odgovarajuće ekvivalente u srpskom jeziku. 

* Problemi na koje sam naišla prilikom prevođenja:

• You think you so cute – ovo je bio prvi problem na koji sam naišla tokom prevođe. Predstavljalo mi je problem malo, jer sam trebala nekako da uklopim I činjenicu da to govori dete, ali I činjenicu da je nekako tipično za govor crnaca, pa sam se odlučila za jedno od mogućih rešenja koja sam imala u glavi, mada nisam sigurna koliko uspešno sam rešila ovaj problem – ma sva si mi ti slatka
• I'm fixin to kick your ass – ova konstrukcija mi je predstavljala problem u pogledu da ni nekako ne zvuči kao da bi je neko dete reklo, već odrasla osoba. Pošto ‘fixin to’ označava neku nameru, ja sam se odlučila to da prevedem kao – ima da te prebijem
•  light-skinned-ed – oko ove konstrukcije sam se dosta pomučila, jer sam pokušavala da nađem najbolje rešenje koje bi bilo prilagođeno govoru deteta. Dvoumila sam se između dve mogućnosti – svetlokožasta I svetloputasta, ali sam se na kraju ipak odlučila za – svetlokožasta- jer mi se čini da bi dete to reklo pre
• Dang! – ovo je takođe predstavljalo problem, jer opet imamo govor male crnkinje, I nisam baš bila sigurna kako bih najbolje to prevela, ali sam se odlučila za – Bože! – jer mi to zvuči nekako najviše prirodno u našem jeziku
• I put all these new facts into the new girl – ova rečenica mi je predstavljala najviše problema I najviše vremena sam provela razmišljajući o njoj, jer sam mislila da sam shvatila poentu, ali ni to više nisam bila sigurna nakon toliko puta koliko sam je pročitala – da te sve nove stvari koje saznaje u stvari predstavljaju tu novu devojčicu koja ona zapravo postaje, u potrazi za svojim identitetom, ali sam se totalno pogubila na kraju u ovoj rečenici I odlučila da je ostavim za diskusiju sa koleginicama iz grupe

Assignment 7 (Ijan Benks, Most)

* I sa ovim delom i sa piscem smo imali prilike da se upoznamo pre. Podsećanja radi, roman Most (The Bridge) izdat je 1986. godine.

* Priča se vrti oko tri lika koja su međusobno nerazdvojiva u svetu čudnih dešavanja i snova (Džon Ora, Aleksa i Varvarina). Ova tri lika predstavljaju tri strane jedne te iste ličnosti: Džon Or kao bolja strana Aleksove ličnosti, predstavljajući ono što Aleks želi da bude, i Varvarin, predstavljajući negativnu strane Aleksove ličnosti. 

* Delovi koje smo imali da prevedemo jesu dijalozi između Džon Ora i Linča. U prvom se tek upoznaju, dok u drugom razgovaraju o doktorima. Ono što je karakteristično za ove dijaloge jeste govor Linča.

* Pre nego što sam počela da prevodim ovaj tekst pročitala sam ga 2 puta.  Što se tiče priručnika, koristila sam Oxford, English-Serbian Student’s Dictionary; Oxford, Advanced Learner’s Dictionary; Longman, Dictionary of Contemporary English; The Free Dictionary i u njima nisam našla sve odgovore. Nakon što sam završila sa prevođenjem pročitala sam tekst još 2 puta, i izmenila neke sitnice, ali i dalje nisam znala šta da radim sa jednim problemom jer mi nije zvučalo prirodno. Ovaj tekst bih ocenila ocenom 7, jer nije bio preterano težak, samo što je mali problem pravilo to kako prevesti govor jednog od dvojice likova, Linča.

* Problemi na koje sam naišla prilikom prevođenja:

• generealno Linčijev govor – jer je trebalo naznačiti razliku između Linčija i Džon Ora, jer na osnovu njihovog razgovora možemo zaključiti da najverovatnije pripadaju različitim društvenim slojevima, pa je trebalo na najbolji način prevesti njegov govor, a da ne izgubi onu originalnost koju je Benks postigao na engleskom jeziku.
• Scuse me, pal. New here, aren't ye? – moje rešenje za ovaj problem je - Izvin’te, druškane. Novi si ovde, jel’te?
• 
  
  scuttles back to its lair – ova konstrukcija mi je predstavljala problem jer sam shvatila da se odnosi na ruku, koja čim se pozdravio sa Dzonom, brzo vratila nazad u duboke džepove. Bukvalan prevod bi bio 'šmugne nazad u svoju jazbinu', ali meni nekako ne zvuči ok, i ne zvuči prirodno, tako da nisam uspela da rešim ovaj problem, pa sam ga ostavila da vidim kako su moje koleginice iz grupe rešile ovaj problem.
• 
  
  Chucked ye out, just like that, eh? – moje rešenje je - Izbaciše te tek tako, a?
• Them doctors – moje rešenje je – Ti doktori

Assignment 6 (Merilin Robinson, Dom)

*Roman Dom (Home) je treći roman poznate američke književnice Merilin Robinson. Objavljen 2008. godine, ovaj roman osvojio je dve prestižne nagrade, i proglašen jednom od najboljih knjiga 2008. godine od strane nekoliko uglednih novina.

*Robinsonova vodi čitaoca u svet nade i isčekivanja, nerazumevanja, ljubavi i dobrote, ukazujući da dom nije samo mesto, već nešto što svi nosimo sa sobom. Priča prati jednu porodicu - Roberta Bautona i njegovo dvoje dece Gloriju i Džeka, koji se vraćaju kući u Giled. Glorija, slomljenog srca i burne prošlosti, se vraća ne bi li se brinula o ocu koji je na samrti. Džek, razvratni sin progonjen svojim greškama, vraća se u porodični dom nakon 20 godina, ne bi li pronašao utočište i pomirio se sa svojom turbulentnom prošlosti. Ovo je priča o porodičnim vezama, tajnama, ljubavi i smrti prožeta najdubljim osećanjima.

*Što se tiče pripovedanja, knjiga je pisana u trećem licu, iako možemo videti Glorijina najdublja razmišljanja kroz tekst i iako se čini kao da je to njena priča . Ono što karakteriše ovu knjigu jeste način na koji je književnica uspela da u potpunosti prikaže tako duboka osećanja i stvori tako intenzivnu atmosferu. 

*Odlomak koji smo mi dobili je deskripcija. Dat nam je opis te porodične kuće, kako njen spoljašnji izgled, tako i ono što ta kuća zapravo predstavlja – utočište.

*Pre nego što sam počela da prevodim, pročitala sam odlomak 2 puta i onda malo istraživala na internetu o ovoj knjizi, ne bi li se što bolje upoznala sa radnjom romana i načinom pisanja autorke zarad boljeg prevođenja. Što se tiče priručnika, koristila sam Oxford, English-Serbian Student’s Dictionary; Oxford, Advanced Learner’s Dictionary; Longman, Dictionary of Contemporary English, i u njima nisam pronašla sve odgovore. Bila sam na času kada smo razgovarali o ovom odlomku, i to mi je svakako pomoglo, jer smo rešili neke od problema sa kojima bih se ja verovatno pomučila. Nakon završetka prevođenja, tekst sam pročitala još 2 puta, i izmenila redosled reči u nekim konstrukcijama ne bi li zvučalo što prirodnije na srpskom jeziku. Tekst bih ocenila ocenom 6, jer nije bio preterano težak za prevođenje.

*Problemi na koje sam naišla prilikom prevođenja:

• when it stood over against particular sorrow – oko ove konstrukcije sam se malo zamislila, tražeći prevod koji bi bio najprirodniji na našem jeziku, pa sam se odlučila za 'kada mu je pružala utočište od patnje', iako nisam sigurna da li sam rešila ovaj problem u potpunosti.
• 
  
  peaked brows over the windows – oko ove konstrukcije sam se najviše pomučila. Istraživala sam po internetu šta to zapravo znači tj. koji je to tip prozora, i videvši slike, shvatila sam o čemu se radi, da su to lukovi iznad prozora, ali nisam znala šta da radim sa 'peaked', tako da nisam znala na koji način da ukombinujem sve to na naš jezik i nisam pronašla odgovarajuće rešenje za ovaj problem.
• 
  
  Italianate – ova reč mi je predstavljala mali problem. Istraživala sam malo o kombinaciji prideva i sufiksa  -ate, i saznala sam da to znači da nešto ima karakteristike nečeg, u ovom slučaju da je kuća u italijanskom stilu, tj. da ima karakteristike italijanskog stila, pa sam ja to prevela – 'italijanizirana'.
• 
  
  pretentious – oko ove reči sam se malo pomučila pošto je bukvalan prevod 'nadmen', 'uobražen', a to ne može da stoji za kuću, a shvatila sam poentu koju je autorka želela da predstavi,  ja sam to prevela kao – 'prevelika', ali nisam baš sigurna da li sam rešila ovaj problem.
• 
  
  the present slight desolation – ova konstrukcija mi je predstavljala malo problem, jer je autorka želela da kaže da je kuća bila u jadnom stanju, ali da se otac ponašao kao da to nije ništa, pa sam to prevela - 'trenutna, skoro neprimetna, pustoš', I mislim da sam rešila ovaj problem.
  
  

Assignment 5 (Ijan Benks, Most)

* Roman Most (The Bridge), izdat 1986. godine, napisao je škotski pisac Ijan Benks, sa kojim smo imali prilike da se upoznamo. Ovo je njegov treći roman, za koji smatra da je njegovo najbolje,ali je i njemu lično najdraže delo.

* U ovoj priči imamo tri glavna lika (Džon Ora, Aleksa i Varvarina), koji predstavljaju tri strane jedne te iste ličnosti, stoga se ova priča može povezati sa psihološkom teorijom Sigmunda Frojda – id, ego i alter-ego. Džon Or predstavlja bolju stranu Aleksove ličnosti, pošto je obrazovan, ugledan, poštovan, pripada višoj klasi i veoma poželjan od strane žena – upravo ono što bi Aleks želeo da bude. Sa druge strane imamo Varvarina koji, kao što njegovo samo ime i može da nam da naznaku, predstavlja njegovu negativnu ličnost, jer je on zainteresovan samo za materijalne stvari i žene, nasilan je, neobrazovan, ima životinjski instinkt koji ga vodi, i govori kolokvijalnim jezikom. Veoma bitan lik jeste i Andrea, žena zbog koje je želeo da počini samoubistvo, ali i koja ga je na kraju motivisala da se probudi iz kome. Dakle, ovo je priča o neobičnoj ljubavi, izborima koje svakodnevno pravimo, izborima koje tek treba da napravimo, a sve to se provlači kroz tri međusobno isprepletana i nerazdvojiva lika u svetu čudnih dešavanja i snova, koji više liče na noćne more.

* Ono što je veoma karakteristično za način Benksovog pisanja jeste upravo taj njegov talenat da sve slike toliko verno prikaže da čitaoci kao da mogu da se zapravo zamisle u tim situacijama i osete tu nelagodnost, prazninu i očaj koji dominiraju njegovim delima. Ono čime se on služi su upečatljivi opisi, veoma jake reči i vrlo jaki pridevi.

* Konkretno deo koji smo mi imali da prevedemo jeste deskripcija. Dat nam je opis prazne stanice, voza koji se sve više udaljava dok na kraju u potpunosti ne nestane, okolnih litica, grebena, mračne šume i osobe koja stoji i to sve posmatra. Ovo je veoma slikovit prikaz, i kao što sam već pomenula, pisac se koristio izuzetno jakim rečima ne bi li uspeo da ostavi jak utisak na čitaoca, u čemu je i uspeo, bar po meni.

* Pre nego što sam počela da prevodim ovaj tekst pročitala sam ga 3 puta, uključujući i onaj na času. Što se tiče priručnika, koristila sam Oxford, English-Serbian Student’s Dictionary; Oxford, Advanced Learner’s Dictionary; Longman, Dictionary of Contemporary English; Google Translate (samo u par slučajeva, ali čisto radi provere i možda neke bolje ideje za prevod). Nisam našla sve odgovore u ovim priručnicima. Bila sam na času kad smo pričali o ovom odlomku, i svakako da bi moj prevod bio drugačiji da nije tako, ali s obzirom da je tekst jako težak, i da mi na času nismo rešili sve probleme, i dalje nisam sigurna koliko je dobar. Nakon što sam završila sa prevođenjem pročitala sam tekst još 2 puta, i izmenila neke sitnice, ali i dalje nisam znala šta da radim sa određenim problemima. Ovaj tekst bih ocenila ocenom 9,5 jer je bio izuzetno težak za prevođenje i po pitanju nepoznatih reči, ali i po pitanju toga da je trebalo u potpunosti preneti tu atmosferu koju je pisac stvorio. 

* Problemi na koje sam naišla prilikom prevođenja:

•            The dark station, shuttered and empty – ova konstrukcija mi je predstavljala problem jer imamo tri prideva koja opisuju jednu imenicu. Pokušavala sam da smislim najbolji način da prevedem ovo, a da na našem jeziku zvuči ok I da ne bude nabrajanje, pa sam promenila vrstu reči jednom pridevu, pretvorivši ga u imenicu, jer sam mislila da će tako najbolje zvučati. Takođe ovde mi je predstavljala problem I reč ‘shuttered’, zato što sam shvatila da je pisac želeo da kaže da su kanati bili zatvoreni, ali da ne bih prevodila to opisno, iskoristila sam pridev – zamračeni. Moje rešenje celog ovog problema glasi - U mraku zamračene, prazne  stanice
• ·         the distant, fading whistle of the departing train – što se tiče ove konstrukcije, predstavljala mi je problem jer nisam znala kako sve da uklopim, a da mi zvuči prirodno na srpskom jeziku. Imamo 2 prideva za jednu imenicu, i jedan pridev za drugu imenicu. Dosta sam razmišljala o ovome i mogućim rešenjima, jer kombinacije koje sam imala na početku su bile previše natrpane, stoga i nije lepo zvučalo na našem jeziku, i nisam zadovoljna kako sam rešila ovaj problem jer meni i dalje zvuči nekako čudno. Moje rešenje je – jenjavajući zvuk voza koji je odlazio
• ·         trying to catch some last hint of engine’s own busy noise – ova konstrukcija mi je predstavljala problem zbog reči 'own' i 'busy'. Ovde sam se odlučila da izostavim reč 'own', a, ukoliko sam shvatila dobro poentu, reč 'busy' sam prevela tako da se odnosi na lokomotivu, tako da moje rešenje glasi - pokušavajuci da uhvatim poslednje nagoveštaje zvuka zahuktale lokomotive
• ·         pistoned hearts – oko ove konstrukcije sam se dosta pomučila, jer nisam znala kako da prevedem i uklopim 'pistoned hearts', jer smo na času rekli da je 'piston' deo motora, a u rečniku sam našla da se to prevodi kao 'klip', ali mi konstrukcija 'klipna srca' ne zvuči prirodno, stoga smatram da ovaj problem nisam rešila
• ·         slides – oko ove konstrukcije sam se takođe pomučila, jer jednostavno nisam mogla da nađem prevod za 'slides'. Pretpostavljam da se to odnosi na neki deo motora, ali tražila sam i delove motora vozova na internetu, ali nemam predstavu koji bi to deo mogao da bude, stoga nisam rešila ovaj problem.

Assignment 4 (Ejmi Ten, Uprkos sudbini)

* Roman Uprkos sudbini  (The Opposite of Fate) napisala je proslavljena američka književnica kineskog porekla, Ejmi Ten. Napisala je nekoliko veoma poznatih knjiga, a jedna od njih je I ova, koja  je objavljena 2003. godine.

* U ovoj knjizi imamo prikazan privatni život same autorke, stoga je žanr ove knjige, pored toga što je kolekcija eseja, i autobiografija, iako se ne sastoji od tradicionalnih elemenata koje jedna autobiografija treba da sadrži. Takođe, u ovoj knjizi imamo i uvid u njeno odrastanje i put koji je prešla od detinjstva do svetski poznatog pisca, što je danas. Radnja romana se proteže od 80ih, pa sve do danas. Poglavlja nisu hronološki poređana, već je radnja smeštena u sadašnjost, pa se vraća u prošlost i tako u krug. Što se tiče načina pripovedanja, pripovedač je sama autorka, tako da je u pitanju prvo lice pripovedanja. Ono što je takođe karakteristično za ovu knjigu jeste i humor kojim se ona služi, kao i prisećanje svih borbi i nesreća koje su joj se dešavale u životu, kao što su smrti njenog oca i brata, nesreća na skijanju, ali i komplikovana veza sa njenom majkom Dejzi. 

* U ovom odeljku koji smo mi imali da prevedemo opisano je njeno gostovanja u jednoj knjižari, i njena razmišljanja dok čeka da se predstavi publici čitanjem delova iz svoje knjige. Naime, ona je začuđena činjenicom da postoje sažeta izdanja i njenih dela, pored dela njenih poznatih kolega autora Šekspira, Džojsa i Konrada.

* Pre nego što sam počela da prevodim ovaj tekst, pročitala sam ga još 2 puta, uključujući i onaj put na času. Što se tiče priručnika, koristila sam Oxford, English-Serbian Student’s Dictionary; Oxford, Advanced Learner’s Dictionary; Longman, Dictionary of Contemporary English, I u njima nisam pronašla sve odgovore. Moja verzija ovog prevoda bi definitvno bila drugačija da nisam bila na času kada smo pričali o ovom tekstu, jer smo na času rešili mnoge potencijalne probleme, pa mi je zbog toga bilo dosta lakše, jer nam je ukazano na šta da obratimo pažnju. Nakon što sam završila sa prevođenjem pročitala sam svoj rad još 2 puta, i napravila neke sitne promene, koje su mi se činile kao bolja rešenja od prvobitno napisanih. Ovaj tekst bi ocenila ocenom 7, jer nije bio preterano težak za prevođenje, upravo jer smo o njemu razgovarali na času, ali se jesam pomučila sa nekim konstrukcijama, koje nismo rešili na času.

* Problemi na koje sam naišla prilikom prevođenja, a koje nismo rešili na času:

• vremena - što se tiče vremena, ona su predstavljala mali problem. Naime, kroz ovaj odlomak se uglavnom provlači past simple. Pri prevođenju, ja sam se koristila perfektom i glagolskim prilogom prošlim, ali i glagolskim prilogom sadašnjim za neke konstrukcije, ali nisam sigurna da li je ovo pravi izbor.
• give reading  –  ova konstrukcija mi je predstavljala problem jer kod nas ne postoji takva pojava, da se pisci predstavljaju u knjižarama čitajući delove iz svojih knjiga, pa sam rešila ovaj problem tako što sam opisno predstavila datu pojavu i smatram da sam uspešno rešila problem.
• the store manager  –  ovaj problem smo delimično rešili na času, ali ne u potpunosti, stoga sam se malo pomučila da pronađem odgovarajući prevod za ovu konstrukciju, ali sam prevela onako kako se meni činilo da je u redu – kao poslovođa.
• in page after chilling page  –  na času nam je skrenuta pažnja na ovu konstrukciju, da se 'chilling’ ne odnosi na stranice knjige, već na osećaj koji se budio u autorki, stoga sam to prevela kao – prelistavajući stranice od kojih me je prolazila jeza.
• chapter-by-chapter blow-by-blows  –  oko ove konstrukcije sam se malo pomučila jer je cela rečenica u kojoj se ova konstrukcija nalazi pomalo komplikovana, i malo mi je predstavljalo problem kako da je uklopim u tu celu rečenicu. Rešila sam ovaj problem nekako, mada nisam sigurna koliko uspešno. Moj prevod je – objašnjavajući svako poglavlje od reči do reči.

Assignment 3 (Ijan Benks, Saučesništvo)

* Roman Saučesništvo (Complicity) napisao je škotski pisac Ijan Benks. Knjiga je izdata 1993. godine. Što se tiče radnje romana, smeštena je u okolini, ali i u gradu Edinburgu. Postoje dva glavna lika u ovom romanu - Kameron Koli, koji je novinar, i serijski ubica čiji identitet nije poznat.

* Zbog članka koji je napisao nekoliko godina pre, novinar Kameron Koli umešan je u zločin serijskih ubistava. Naime, on je u u tom članku predložio i opisao tačno do detalja način na koji bi određeni političari trebali biti uklonjeni. Sada ga taj članak proganja, jer je nepoznati ubica prihvatio te njegove predloge i sproveo ih u delo.

* Konkretno u ovom odeljku koji smo mi imali da prevedemo, prikazana je scena u kojoj se ubica nalazi u kući jednog od ljudi koje je imao u planu da ubije, i do sitnih detalja šta on radi i način na koji savladava služavku koja tu radi, dok čeka da se taj političar vrati kući.

* Veoma karakteristična jeste naracija u ovom romanu. Naime, ona se smenjuje između prvog i drugog lica. Tako delovi romana koji su vezani za novinara pisani su u prvom licu, a delovi vezani za nepoznatog ubicu pisani su u drugom licu. Upravo taj način pripovedanja, u drugom licu, jeste razlog zbog čega se čini da pisac želi da se čitaoci u potpunosti predaju i što više užive u samu priču, jer ovim se postiže na neki način upravo to saučesništvo čitalaca sa jednim od glavnih likova ovog romana.

* Pre nego što sam počela da prevodim, prvo sam malo istražila o samom romanu i njegovoj radnji, da bih bolje razumela i prevela ovaj odeljak. Nakon toga sam ga pročitala 3 puta. Kao što sam već napisala, ovo je deskripcija, tj. opis jedne scene zločina nad služavkom, dok nepoznati ubica čeka svoju žrtvu da dođe kući. Što se tiče priručnika, koristila sam Oxford, English - Serbian Student's Dictionary, kao i Oxford, Advanced Learner's Dictionary, ali u njima nisam pronašla sve odgovore. Pošto sam bila bolesna i nisam prisustvovala nastavi kada se govorilo o ovom zadatku, smatram da bi moj prevod svakako bio drugačiji da jesam, ali uz pomoć kolega koji su mi ukazali na probleme o kojima se govorilo na času mislim da sam uspela da se izborim sa prevodom ovog teksta. Po završetku prevođenja, pročitala sam tekst nekoliko puta, i ispravila neke stvari za koje sam smatrala da nisam dobro uklopila prilikom samog prevođenja. Težinu ovog teksta ocenila bih ocenom 6, jer smatram da nije bio preterano težak, ali sam se ipak malo pomučila sa određenim konstrukcijama i naracijom.

* Problemi na koje sam naišla prilikom prevođenja:

• Prvi problem na koji sam naišla jeste bila upravo pomenuta naracija. Nisam znala na koji način da zapravo prenesem tu celu priču, kao i na koji način da najverodostojnije prenesem nameru autora, koja je upravo to saučesništvo čitalaca sa samim ubicom. Odlučila sam se za drugo lice jednine, jer sam smatrala da je to najbolji način da namera autora bude u potpunosti ispoštovana.
• sitting on the small telephone seat - ova konstrukcija mi je predstavljala problem zato što u srpskom jeziku ne postoji izraz za tako nešto, pa sam se odlučila da ovu konstrukciju oprevedem opisno i na taj način smatram da sam rešila ovaj problem.
• eyes white - ova konstrukcija mi nije bila naročito teška, ali sam se malo zamislila, jer na srpskom jeziku ne bi imalo smisla kada bih je bukvalno prevela, stoga sam, shvativši poentu, prevela to na način na koji sam smatrala da je odgovarajući.
• behind the black masking-tape - što se tiče ove konstrukcije, takođe sam razmišljala na koji način bih mogla najbolje preneti smisao, i zadovoljna sam načinom na koji sam rešila ovaj problem, jer sam opisno i sa ubacivanjem jedne reči prevela na srpski jezik (ustima oblepljenim crnom lepljivom trakom).
• dark olive Filipino skin - ova konstrukcija mi je takođe nije bila naročito teška, ali sam ipak malo zastala kod nje. Bukvalno sam je prevela, jer nisam znala kako drugačije.

• 
  

Assignment 2 (Karson Mekalers, Balada o tuznom kafeu)

1.      *  Ovaj  tekst je deskripcija. U pitanju je opis jednog grada, tacnije atmosfere koja vlada u tom gradu, kao I opis spoljasnjeg izgleda jedne gradjevine.

2.      *  Pre nego sto sam pocela da prevodim, tekst sam procitala 3 puta.

3.      *  Koristila sam Oxford, English – Serbian Student’s Dictionary; Oxford, Advanced Learner’s Dictionary.

4.      *  Nisam bas nasla odgovore na sva pitanja u ovim prirucnicima.

5.      *  Konacna verzija mog rada bi definitvno izgledala drugacije da nisam bila na casu kada smo razgovarali o ovom tekstu.

6.      *  Problemi na koje sam naisla tokom prevodjenja:

 

• ·         Boarded up – ova konstrukcija mi je predstavljala problem, jer nisam znala na koji nacin da je prevedem, posto se pominje dva puta u tekstu, pa sam morala da vodim racuna o tome da mi se prevodi u oba slucaja slazu. Smatram da sam se snasla prilikom ovog prevoda, jer sam pokusala da prikazem koja je poenta ove konstrukcije, I izabrala sam nacin na koji ja smatram da je odgovarajuci za prevod na srpski jezik.
• ·         Nothing whatsoever to do – ova konstrukcija mi je predstavljala problem, u pogledu da je nisam bukvalno prevela, vec sam nasla nacin na koji bi se to reklo na nasem jeziku.
• ·         Cracked look – oko ove konstrukcije sam se malo pomucila, jer sam shvatila sta treba da predstavi, ali nisam bila sigurna na koji nacin bih ja to mogla da prevedem, a da u potpunosti prevedem znacenje ove konstrukcije. Nasla sam resenje za ovaj problem, ali nisam bas sigurna da je pravo.
• ·         When the heat is at its worst – sto se tice ove konstrukcije, predstavila mi je mali problem, jer u nasem jeziku ne postoji slicna konstrukcija, koja toliko naglasava, kao u engleskom jeziku, ali sam je prevela onako kako sam ja smatrala da treba.
• ·          Look down on the town – ova konstrukcija mi je takodje predstavljala problem, jer nisam bila sigurna koji je pravi nacin da se to prevede na srpski jezik, ali sam nasla nacin da je prevedem.
• ·          The chain gang – posto sam bila na casu kada smo razgovarali o ovom tekstu, znala sam sta ova konstrukcija predstavlja, jer nam je bila objasnjena ova pojava, ali mi je problem predstavljalo kako ovo prevesti na srpski jezik, a da ne izgubi svoj smisao I ne zvuci cudno I nepravilno, pa sam se malo pomucila. Pokusala sam opisno da prevedem, ali nisam sigurna da sam pronasla pravo resenje.

7.      *  Nakon sto sam zavrsila prevod, procitala sam ga nekoliko puta, I napravila izmene za neke kontrukcije za koje sam smatrala, nakon celokupnog citanja, da I ne zvuce toliko dobro koliko su mi se cinile tokom prevodjenja.

8.      *  Tezina ovog teksta je 6.

9.      *  Tekst mi nije bio posebno tezak, ali sam imala problema sa prevodima odredjenih konstrukcija, koje su gore navedene.

10.  *  Sto se tice pripovedanja, tekst je pisan u drugom licu. Ovo mi je predstavljalo mali problem u pogledu da nisam znala na koji nacin da prevedem obracanje citaocima, tacnije YOU iz teksta, da li u jednini ili mnozini, jer je u pitanju generalno obracanje, ali smatram da sam ispravno prevela, jer  je poenta ovog tipa naracije u tome da pisac ucini da se citaoci mogu sto vise uziveti u sam tekst I predstavljenu pricu i bolje ga razumeti.

Assignment 1, Truman Capote, In Cold Blood

* U pitanju je deskripcija. Dat nam je opis fizickog izgleda Herberta Klatera, kao i njegov polozaj u drustvu.

* Procitala sam ceo tekst 3 puta pre nego sto sam pocela sa prevodjenjem.

      * Koristila sam Oxford English – Serbian Student’s Dictionary, Google Translate.

* Nisam nasla sve odgovore u ovim recnicima.

* Konacna verzija mog rada bi sigurno bila drugacija da nisam bila na casu kada smo o njemu razgovarali.

* Problemi na koje sam naisla prilikom prevodjenja:

     1. first-rate condition --- Resila sam problem tehnikom analognog prevoda.

     2. cut a man’s man figure --- Mislim da sam resila problem tehnikom analognog prevoda.

     3. a healthy-hued youthfulness --- Smatram da sam resila probolem tehnikom zamene.

     4. the Kansas Conference of Farm Organizations --- Pokusala sam da se koristim tehnikom                          analognog prevoda I na taj nacin resim problem, ali smatram da nije uspesno.

     5. the Federal Farm Credit Board --- Pokusala sam da se koristim tehnikom analognog prevoda I na            taj nacin resim problem, ali smatram da nije uspesno.

* Procitala sam prevod pre nego sto sam ga predala 2 puta I izmenila sam neke konstrukcije.

* Tezina teksta je 7.

* Tekst je bio tezak jer za neke konstrukcije nisam sigurna da sam nasla pravi prevod.