Assignment 5 (Ijan Benks, Most)

* Roman Most (The Bridge), izdat 1986. godine, napisao je škotski pisac Ijan Benks, sa kojim smo imali prilike da se upoznamo. Ovo je njegov treći roman, za koji smatra da je njegovo najbolje,ali je i njemu lično najdraže delo.

* U ovoj priči imamo tri glavna lika (Džon Ora, Aleksa i Varvarina), koji predstavljaju tri strane jedne te iste ličnosti, stoga se ova priča može povezati sa psihološkom teorijom Sigmunda Frojda – id, ego i alter-ego. Džon Or predstavlja bolju stranu Aleksove ličnosti, pošto je obrazovan, ugledan, poštovan, pripada višoj klasi i veoma poželjan od strane žena – upravo ono što bi Aleks želeo da bude. Sa druge strane imamo Varvarina koji, kao što njegovo samo ime i može da nam da naznaku, predstavlja njegovu negativnu ličnost, jer je on zainteresovan samo za materijalne stvari i žene, nasilan je, neobrazovan, ima životinjski instinkt koji ga vodi, i govori kolokvijalnim jezikom. Veoma bitan lik jeste i Andrea, žena zbog koje je želeo da počini samoubistvo, ali i koja ga je na kraju motivisala da se probudi iz kome. Dakle, ovo je priča o neobičnoj ljubavi, izborima koje svakodnevno pravimo, izborima koje tek treba da napravimo, a sve to se provlači kroz tri međusobno isprepletana i nerazdvojiva lika u svetu čudnih dešavanja i snova, koji više liče na noćne more.

* Ono što je veoma karakteristično za način Benksovog pisanja jeste upravo taj njegov talenat da sve slike toliko verno prikaže da čitaoci kao da mogu da se zapravo zamisle u tim situacijama i osete tu nelagodnost, prazninu i očaj koji dominiraju njegovim delima. Ono čime se on služi su upečatljivi opisi, veoma jake reči i vrlo jaki pridevi.

* Konkretno deo koji smo mi imali da prevedemo jeste deskripcija. Dat nam je opis prazne stanice, voza koji se sve više udaljava dok na kraju u potpunosti ne nestane, okolnih litica, grebena, mračne šume i osobe koja stoji i to sve posmatra. Ovo je veoma slikovit prikaz, i kao što sam već pomenula, pisac se koristio izuzetno jakim rečima ne bi li uspeo da ostavi jak utisak na čitaoca, u čemu je i uspeo, bar po meni.

* Pre nego što sam počela da prevodim ovaj tekst pročitala sam ga 3 puta, uključujući i onaj na času. Što se tiče priručnika, koristila sam Oxford, English-Serbian Student’s Dictionary; Oxford, Advanced Learner’s Dictionary; Longman, Dictionary of Contemporary English; Google Translate (samo u par slučajeva, ali čisto radi provere i možda neke bolje ideje za prevod). Nisam našla sve odgovore u ovim priručnicima. Bila sam na času kad smo pričali o ovom odlomku, i svakako da bi moj prevod bio drugačiji da nije tako, ali s obzirom da je tekst jako težak, i da mi na času nismo rešili sve probleme, i dalje nisam sigurna koliko je dobar. Nakon što sam završila sa prevođenjem pročitala sam tekst još 2 puta, i izmenila neke sitnice, ali i dalje nisam znala šta da radim sa određenim problemima. Ovaj tekst bih ocenila ocenom 9,5 jer je bio izuzetno težak za prevođenje i po pitanju nepoznatih reči, ali i po pitanju toga da je trebalo u potpunosti preneti tu atmosferu koju je pisac stvorio. 

* Problemi na koje sam naišla prilikom prevođenja:

•            The dark station, shuttered and empty – ova konstrukcija mi je predstavljala problem jer imamo tri prideva koja opisuju jednu imenicu. Pokušavala sam da smislim najbolji način da prevedem ovo, a da na našem jeziku zvuči ok I da ne bude nabrajanje, pa sam promenila vrstu reči jednom pridevu, pretvorivši ga u imenicu, jer sam mislila da će tako najbolje zvučati. Takođe ovde mi je predstavljala problem I reč ‘shuttered’, zato što sam shvatila da je pisac želeo da kaže da su kanati bili zatvoreni, ali da ne bih prevodila to opisno, iskoristila sam pridev – zamračeni. Moje rešenje celog ovog problema glasi - U mraku zamračene, prazne  stanice
• ·         the distant, fading whistle of the departing train – što se tiče ove konstrukcije, predstavljala mi je problem jer nisam znala kako sve da uklopim, a da mi zvuči prirodno na srpskom jeziku. Imamo 2 prideva za jednu imenicu, i jedan pridev za drugu imenicu. Dosta sam razmišljala o ovome i mogućim rešenjima, jer kombinacije koje sam imala na početku su bile previše natrpane, stoga i nije lepo zvučalo na našem jeziku, i nisam zadovoljna kako sam rešila ovaj problem jer meni i dalje zvuči nekako čudno. Moje rešenje je – jenjavajući zvuk voza koji je odlazio
• ·         trying to catch some last hint of engine’s own busy noise – ova konstrukcija mi je predstavljala problem zbog reči 'own' i 'busy'. Ovde sam se odlučila da izostavim reč 'own', a, ukoliko sam shvatila dobro poentu, reč 'busy' sam prevela tako da se odnosi na lokomotivu, tako da moje rešenje glasi - pokušavajuci da uhvatim poslednje nagoveštaje zvuka zahuktale lokomotive
• ·         pistoned hearts – oko ove konstrukcije sam se dosta pomučila, jer nisam znala kako da prevedem i uklopim 'pistoned hearts', jer smo na času rekli da je 'piston' deo motora, a u rečniku sam našla da se to prevodi kao 'klip', ali mi konstrukcija 'klipna srca' ne zvuči prirodno, stoga smatram da ovaj problem nisam rešila
• ·         slides – oko ove konstrukcije sam se takođe pomučila, jer jednostavno nisam mogla da nađem prevod za 'slides'. Pretpostavljam da se to odnosi na neki deo motora, ali tražila sam i delove motora vozova na internetu, ali nemam predstavu koji bi to deo mogao da bude, stoga nisam rešila ovaj problem.