Assignment 6 (Merilin Robinson, Dom)

*Roman Dom (Home) je treći roman poznate američke književnice Merilin Robinson. Objavljen 2008. godine, ovaj roman osvojio je dve prestižne nagrade, i proglašen jednom od najboljih knjiga 2008. godine od strane nekoliko uglednih novina.

*Robinsonova vodi čitaoca u svet nade i isčekivanja, nerazumevanja, ljubavi i dobrote, ukazujući da dom nije samo mesto, već nešto što svi nosimo sa sobom. Priča prati jednu porodicu - Roberta Bautona i njegovo dvoje dece Gloriju i Džeka, koji se vraćaju kući u Giled. Glorija, slomljenog srca i burne prošlosti, se vraća ne bi li se brinula o ocu koji je na samrti. Džek, razvratni sin progonjen svojim greškama, vraća se u porodični dom nakon 20 godina, ne bi li pronašao utočište i pomirio se sa svojom turbulentnom prošlosti. Ovo je priča o porodičnim vezama, tajnama, ljubavi i smrti prožeta najdubljim osećanjima.

*Što se tiče pripovedanja, knjiga je pisana u trećem licu, iako možemo videti Glorijina najdublja razmišljanja kroz tekst i iako se čini kao da je to njena priča . Ono što karakteriše ovu knjigu jeste način na koji je književnica uspela da u potpunosti prikaže tako duboka osećanja i stvori tako intenzivnu atmosferu. 

*Odlomak koji smo mi dobili je deskripcija. Dat nam je opis te porodične kuće, kako njen spoljašnji izgled, tako i ono što ta kuća zapravo predstavlja – utočište.

*Pre nego što sam počela da prevodim, pročitala sam odlomak 2 puta i onda malo istraživala na internetu o ovoj knjizi, ne bi li se što bolje upoznala sa radnjom romana i načinom pisanja autorke zarad boljeg prevođenja. Što se tiče priručnika, koristila sam Oxford, English-Serbian Student’s Dictionary; Oxford, Advanced Learner’s Dictionary; Longman, Dictionary of Contemporary English, i u njima nisam pronašla sve odgovore. Bila sam na času kada smo razgovarali o ovom odlomku, i to mi je svakako pomoglo, jer smo rešili neke od problema sa kojima bih se ja verovatno pomučila. Nakon završetka prevođenja, tekst sam pročitala još 2 puta, i izmenila redosled reči u nekim konstrukcijama ne bi li zvučalo što prirodnije na srpskom jeziku. Tekst bih ocenila ocenom 6, jer nije bio preterano težak za prevođenje.

*Problemi na koje sam naišla prilikom prevođenja:

• when it stood over against particular sorrow – oko ove konstrukcije sam se malo zamislila, tražeći prevod koji bi bio najprirodniji na našem jeziku, pa sam se odlučila za 'kada mu je pružala utočište od patnje', iako nisam sigurna da li sam rešila ovaj problem u potpunosti.
• 
  
  peaked brows over the windows – oko ove konstrukcije sam se najviše pomučila. Istraživala sam po internetu šta to zapravo znači tj. koji je to tip prozora, i videvši slike, shvatila sam o čemu se radi, da su to lukovi iznad prozora, ali nisam znala šta da radim sa 'peaked', tako da nisam znala na koji način da ukombinujem sve to na naš jezik i nisam pronašla odgovarajuće rešenje za ovaj problem.
• 
  
  Italianate – ova reč mi je predstavljala mali problem. Istraživala sam malo o kombinaciji prideva i sufiksa  -ate, i saznala sam da to znači da nešto ima karakteristike nečeg, u ovom slučaju da je kuća u italijanskom stilu, tj. da ima karakteristike italijanskog stila, pa sam ja to prevela – 'italijanizirana'.
• 
  
  pretentious – oko ove reči sam se malo pomučila pošto je bukvalan prevod 'nadmen', 'uobražen', a to ne može da stoji za kuću, a shvatila sam poentu koju je autorka želela da predstavi,  ja sam to prevela kao – 'prevelika', ali nisam baš sigurna da li sam rešila ovaj problem.
• 
  
  the present slight desolation – ova konstrukcija mi je predstavljala malo problem, jer je autorka želela da kaže da je kuća bila u jadnom stanju, ali da se otac ponašao kao da to nije ništa, pa sam to prevela - 'trenutna, skoro neprimetna, pustoš', I mislim da sam rešila ovaj problem.
  
  

Assignment 5 (Ijan Benks, Most)

* Roman Most (The Bridge), izdat 1986. godine, napisao je škotski pisac Ijan Benks, sa kojim smo imali prilike da se upoznamo. Ovo je njegov treći roman, za koji smatra da je njegovo najbolje,ali je i njemu lično najdraže delo.

* U ovoj priči imamo tri glavna lika (Džon Ora, Aleksa i Varvarina), koji predstavljaju tri strane jedne te iste ličnosti, stoga se ova priča može povezati sa psihološkom teorijom Sigmunda Frojda – id, ego i alter-ego. Džon Or predstavlja bolju stranu Aleksove ličnosti, pošto je obrazovan, ugledan, poštovan, pripada višoj klasi i veoma poželjan od strane žena – upravo ono što bi Aleks želeo da bude. Sa druge strane imamo Varvarina koji, kao što njegovo samo ime i može da nam da naznaku, predstavlja njegovu negativnu ličnost, jer je on zainteresovan samo za materijalne stvari i žene, nasilan je, neobrazovan, ima životinjski instinkt koji ga vodi, i govori kolokvijalnim jezikom. Veoma bitan lik jeste i Andrea, žena zbog koje je želeo da počini samoubistvo, ali i koja ga je na kraju motivisala da se probudi iz kome. Dakle, ovo je priča o neobičnoj ljubavi, izborima koje svakodnevno pravimo, izborima koje tek treba da napravimo, a sve to se provlači kroz tri međusobno isprepletana i nerazdvojiva lika u svetu čudnih dešavanja i snova, koji više liče na noćne more.

* Ono što je veoma karakteristično za način Benksovog pisanja jeste upravo taj njegov talenat da sve slike toliko verno prikaže da čitaoci kao da mogu da se zapravo zamisle u tim situacijama i osete tu nelagodnost, prazninu i očaj koji dominiraju njegovim delima. Ono čime se on služi su upečatljivi opisi, veoma jake reči i vrlo jaki pridevi.

* Konkretno deo koji smo mi imali da prevedemo jeste deskripcija. Dat nam je opis prazne stanice, voza koji se sve više udaljava dok na kraju u potpunosti ne nestane, okolnih litica, grebena, mračne šume i osobe koja stoji i to sve posmatra. Ovo je veoma slikovit prikaz, i kao što sam već pomenula, pisac se koristio izuzetno jakim rečima ne bi li uspeo da ostavi jak utisak na čitaoca, u čemu je i uspeo, bar po meni.

* Pre nego što sam počela da prevodim ovaj tekst pročitala sam ga 3 puta, uključujući i onaj na času. Što se tiče priručnika, koristila sam Oxford, English-Serbian Student’s Dictionary; Oxford, Advanced Learner’s Dictionary; Longman, Dictionary of Contemporary English; Google Translate (samo u par slučajeva, ali čisto radi provere i možda neke bolje ideje za prevod). Nisam našla sve odgovore u ovim priručnicima. Bila sam na času kad smo pričali o ovom odlomku, i svakako da bi moj prevod bio drugačiji da nije tako, ali s obzirom da je tekst jako težak, i da mi na času nismo rešili sve probleme, i dalje nisam sigurna koliko je dobar. Nakon što sam završila sa prevođenjem pročitala sam tekst još 2 puta, i izmenila neke sitnice, ali i dalje nisam znala šta da radim sa određenim problemima. Ovaj tekst bih ocenila ocenom 9,5 jer je bio izuzetno težak za prevođenje i po pitanju nepoznatih reči, ali i po pitanju toga da je trebalo u potpunosti preneti tu atmosferu koju je pisac stvorio. 

* Problemi na koje sam naišla prilikom prevođenja:

•            The dark station, shuttered and empty – ova konstrukcija mi je predstavljala problem jer imamo tri prideva koja opisuju jednu imenicu. Pokušavala sam da smislim najbolji način da prevedem ovo, a da na našem jeziku zvuči ok I da ne bude nabrajanje, pa sam promenila vrstu reči jednom pridevu, pretvorivši ga u imenicu, jer sam mislila da će tako najbolje zvučati. Takođe ovde mi je predstavljala problem I reč ‘shuttered’, zato što sam shvatila da je pisac želeo da kaže da su kanati bili zatvoreni, ali da ne bih prevodila to opisno, iskoristila sam pridev – zamračeni. Moje rešenje celog ovog problema glasi - U mraku zamračene, prazne  stanice
• ·         the distant, fading whistle of the departing train – što se tiče ove konstrukcije, predstavljala mi je problem jer nisam znala kako sve da uklopim, a da mi zvuči prirodno na srpskom jeziku. Imamo 2 prideva za jednu imenicu, i jedan pridev za drugu imenicu. Dosta sam razmišljala o ovome i mogućim rešenjima, jer kombinacije koje sam imala na početku su bile previše natrpane, stoga i nije lepo zvučalo na našem jeziku, i nisam zadovoljna kako sam rešila ovaj problem jer meni i dalje zvuči nekako čudno. Moje rešenje je – jenjavajući zvuk voza koji je odlazio
• ·         trying to catch some last hint of engine’s own busy noise – ova konstrukcija mi je predstavljala problem zbog reči 'own' i 'busy'. Ovde sam se odlučila da izostavim reč 'own', a, ukoliko sam shvatila dobro poentu, reč 'busy' sam prevela tako da se odnosi na lokomotivu, tako da moje rešenje glasi - pokušavajuci da uhvatim poslednje nagoveštaje zvuka zahuktale lokomotive
• ·         pistoned hearts – oko ove konstrukcije sam se dosta pomučila, jer nisam znala kako da prevedem i uklopim 'pistoned hearts', jer smo na času rekli da je 'piston' deo motora, a u rečniku sam našla da se to prevodi kao 'klip', ali mi konstrukcija 'klipna srca' ne zvuči prirodno, stoga smatram da ovaj problem nisam rešila
• ·         slides – oko ove konstrukcije sam se takođe pomučila, jer jednostavno nisam mogla da nađem prevod za 'slides'. Pretpostavljam da se to odnosi na neki deo motora, ali tražila sam i delove motora vozova na internetu, ali nemam predstavu koji bi to deo mogao da bude, stoga nisam rešila ovaj problem.

Assignment 4 (Ejmi Ten, Uprkos sudbini)

* Roman Uprkos sudbini  (The Opposite of Fate) napisala je proslavljena američka književnica kineskog porekla, Ejmi Ten. Napisala je nekoliko veoma poznatih knjiga, a jedna od njih je I ova, koja  je objavljena 2003. godine.

* U ovoj knjizi imamo prikazan privatni život same autorke, stoga je žanr ove knjige, pored toga što je kolekcija eseja, i autobiografija, iako se ne sastoji od tradicionalnih elemenata koje jedna autobiografija treba da sadrži. Takođe, u ovoj knjizi imamo i uvid u njeno odrastanje i put koji je prešla od detinjstva do svetski poznatog pisca, što je danas. Radnja romana se proteže od 80ih, pa sve do danas. Poglavlja nisu hronološki poređana, već je radnja smeštena u sadašnjost, pa se vraća u prošlost i tako u krug. Što se tiče načina pripovedanja, pripovedač je sama autorka, tako da je u pitanju prvo lice pripovedanja. Ono što je takođe karakteristično za ovu knjigu jeste i humor kojim se ona služi, kao i prisećanje svih borbi i nesreća koje su joj se dešavale u životu, kao što su smrti njenog oca i brata, nesreća na skijanju, ali i komplikovana veza sa njenom majkom Dejzi. 

* U ovom odeljku koji smo mi imali da prevedemo opisano je njeno gostovanja u jednoj knjižari, i njena razmišljanja dok čeka da se predstavi publici čitanjem delova iz svoje knjige. Naime, ona je začuđena činjenicom da postoje sažeta izdanja i njenih dela, pored dela njenih poznatih kolega autora Šekspira, Džojsa i Konrada.

* Pre nego što sam počela da prevodim ovaj tekst, pročitala sam ga još 2 puta, uključujući i onaj put na času. Što se tiče priručnika, koristila sam Oxford, English-Serbian Student’s Dictionary; Oxford, Advanced Learner’s Dictionary; Longman, Dictionary of Contemporary English, I u njima nisam pronašla sve odgovore. Moja verzija ovog prevoda bi definitvno bila drugačija da nisam bila na času kada smo pričali o ovom tekstu, jer smo na času rešili mnoge potencijalne probleme, pa mi je zbog toga bilo dosta lakše, jer nam je ukazano na šta da obratimo pažnju. Nakon što sam završila sa prevođenjem pročitala sam svoj rad još 2 puta, i napravila neke sitne promene, koje su mi se činile kao bolja rešenja od prvobitno napisanih. Ovaj tekst bi ocenila ocenom 7, jer nije bio preterano težak za prevođenje, upravo jer smo o njemu razgovarali na času, ali se jesam pomučila sa nekim konstrukcijama, koje nismo rešili na času.

* Problemi na koje sam naišla prilikom prevođenja, a koje nismo rešili na času:

• vremena - što se tiče vremena, ona su predstavljala mali problem. Naime, kroz ovaj odlomak se uglavnom provlači past simple. Pri prevođenju, ja sam se koristila perfektom i glagolskim prilogom prošlim, ali i glagolskim prilogom sadašnjim za neke konstrukcije, ali nisam sigurna da li je ovo pravi izbor.
• give reading  –  ova konstrukcija mi je predstavljala problem jer kod nas ne postoji takva pojava, da se pisci predstavljaju u knjižarama čitajući delove iz svojih knjiga, pa sam rešila ovaj problem tako što sam opisno predstavila datu pojavu i smatram da sam uspešno rešila problem.
• the store manager  –  ovaj problem smo delimično rešili na času, ali ne u potpunosti, stoga sam se malo pomučila da pronađem odgovarajući prevod za ovu konstrukciju, ali sam prevela onako kako se meni činilo da je u redu – kao poslovođa.
• in page after chilling page  –  na času nam je skrenuta pažnja na ovu konstrukciju, da se 'chilling’ ne odnosi na stranice knjige, već na osećaj koji se budio u autorki, stoga sam to prevela kao – prelistavajući stranice od kojih me je prolazila jeza.
• chapter-by-chapter blow-by-blows  –  oko ove konstrukcije sam se malo pomučila jer je cela rečenica u kojoj se ova konstrukcija nalazi pomalo komplikovana, i malo mi je predstavljalo problem kako da je uklopim u tu celu rečenicu. Rešila sam ovaj problem nekako, mada nisam sigurna koliko uspešno. Moj prevod je – objašnjavajući svako poglavlje od reči do reči.

Assignment 3 (Ijan Benks, Saučesništvo)

* Roman Saučesništvo (Complicity) napisao je škotski pisac Ijan Benks. Knjiga je izdata 1993. godine. Što se tiče radnje romana, smeštena je u okolini, ali i u gradu Edinburgu. Postoje dva glavna lika u ovom romanu - Kameron Koli, koji je novinar, i serijski ubica čiji identitet nije poznat.

* Zbog članka koji je napisao nekoliko godina pre, novinar Kameron Koli umešan je u zločin serijskih ubistava. Naime, on je u u tom članku predložio i opisao tačno do detalja način na koji bi određeni političari trebali biti uklonjeni. Sada ga taj članak proganja, jer je nepoznati ubica prihvatio te njegove predloge i sproveo ih u delo.

* Konkretno u ovom odeljku koji smo mi imali da prevedemo, prikazana je scena u kojoj se ubica nalazi u kući jednog od ljudi koje je imao u planu da ubije, i do sitnih detalja šta on radi i način na koji savladava služavku koja tu radi, dok čeka da se taj političar vrati kući.

* Veoma karakteristična jeste naracija u ovom romanu. Naime, ona se smenjuje između prvog i drugog lica. Tako delovi romana koji su vezani za novinara pisani su u prvom licu, a delovi vezani za nepoznatog ubicu pisani su u drugom licu. Upravo taj način pripovedanja, u drugom licu, jeste razlog zbog čega se čini da pisac želi da se čitaoci u potpunosti predaju i što više užive u samu priču, jer ovim se postiže na neki način upravo to saučesništvo čitalaca sa jednim od glavnih likova ovog romana.

* Pre nego što sam počela da prevodim, prvo sam malo istražila o samom romanu i njegovoj radnji, da bih bolje razumela i prevela ovaj odeljak. Nakon toga sam ga pročitala 3 puta. Kao što sam već napisala, ovo je deskripcija, tj. opis jedne scene zločina nad služavkom, dok nepoznati ubica čeka svoju žrtvu da dođe kući. Što se tiče priručnika, koristila sam Oxford, English - Serbian Student's Dictionary, kao i Oxford, Advanced Learner's Dictionary, ali u njima nisam pronašla sve odgovore. Pošto sam bila bolesna i nisam prisustvovala nastavi kada se govorilo o ovom zadatku, smatram da bi moj prevod svakako bio drugačiji da jesam, ali uz pomoć kolega koji su mi ukazali na probleme o kojima se govorilo na času mislim da sam uspela da se izborim sa prevodom ovog teksta. Po završetku prevođenja, pročitala sam tekst nekoliko puta, i ispravila neke stvari za koje sam smatrala da nisam dobro uklopila prilikom samog prevođenja. Težinu ovog teksta ocenila bih ocenom 6, jer smatram da nije bio preterano težak, ali sam se ipak malo pomučila sa određenim konstrukcijama i naracijom.

* Problemi na koje sam naišla prilikom prevođenja:

• Prvi problem na koji sam naišla jeste bila upravo pomenuta naracija. Nisam znala na koji način da zapravo prenesem tu celu priču, kao i na koji način da najverodostojnije prenesem nameru autora, koja je upravo to saučesništvo čitalaca sa samim ubicom. Odlučila sam se za drugo lice jednine, jer sam smatrala da je to najbolji način da namera autora bude u potpunosti ispoštovana.
• sitting on the small telephone seat - ova konstrukcija mi je predstavljala problem zato što u srpskom jeziku ne postoji izraz za tako nešto, pa sam se odlučila da ovu konstrukciju oprevedem opisno i na taj način smatram da sam rešila ovaj problem.
• eyes white - ova konstrukcija mi nije bila naročito teška, ali sam se malo zamislila, jer na srpskom jeziku ne bi imalo smisla kada bih je bukvalno prevela, stoga sam, shvativši poentu, prevela to na način na koji sam smatrala da je odgovarajući.
• behind the black masking-tape - što se tiče ove konstrukcije, takođe sam razmišljala na koji način bih mogla najbolje preneti smisao, i zadovoljna sam načinom na koji sam rešila ovaj problem, jer sam opisno i sa ubacivanjem jedne reči prevela na srpski jezik (ustima oblepljenim crnom lepljivom trakom).
• dark olive Filipino skin - ova konstrukcija mi je takođe nije bila naročito teška, ali sam ipak malo zastala kod nje. Bukvalno sam je prevela, jer nisam znala kako drugačije.

•