Assignment 11 (Helen Filding, Dnevnik Bridžit Džouns)

Sinoć u 8:45, dok sam uživala u čarima opuštajuće kupke i pijuckala čaj od kamilice, oglasio se alarm na kolima. Vodila sam kampanju u našoj ulici protiv alarma na kolima koji su nepodnošljivi i kontraproduktivni, pošto je veća šansa da će vam u auto provaliti besni komšija pokušavajući da ugasi alarm nego sam lopov.

Ali, ovaj put, umesto besa i poziva policiji, ja sam samo udahnula kroz široke nozdrve i progunđala 'unutrašnja ravnoteža'. Oglasilo se zvono na vratima. Javila sam se na interfon. Veoma snobovski ovčiji glas je zameketao, 'On me prokleto vara'. Potom je usledilo histerično jecanje. Pojurila sam dole, gde je Magda bila napolju, preplavljena suzama za volanom Džeremijevog Saab kabrioleta, koji je ispuštao neverovatno glasno 'tinu-ninu-ninu', svetla su sva treptala, dok je beba vriskala na sedištu kao da je domaća mačka napala.

'Ugasi to!' neko je poviknuo sa prozora od gore.

'Prokleto ne mogu' urliknula je Magda, pokušavajući da otvori haubu od auta.

'Džerers!' povikala je u mobilni telefon. 'Džerers, prokleti prevarantski kučkin sine! Kako se otvara hauba na Saab-u!'

* Roman Dnevnik Bridžit Džouns (Bridget Jones' Diary) napisala je književnica iz Engleske, Helen Filding. Ova knjiga, objavljena 1996. godine, jeste bestseler koji je napisan u formi ličnog dnevnika, što znači da je u pitanju prvo lice pripovedanja. Žanr ovog romana jeste komedija I ‘ženska književnost’ – što je zapravo novonastali žanr koji odlukuje zanimljiva I komična priča o slobodnim devojkama koje su u potrazi za savršenim muškarcem, uspehom na poslu I ličnim ispunjenjem.

* Radnja romana je smeštena u London I prati priču glavne junakinje, a to je Bridžit Džouns. Bridžit ima oko tridesetak godina I priča počinje oko Nove godine sa njenim odlukama da prestane da puši, smrša, pije manje, napreduje na poslu I ono glavno – da pronađe momka. Naime, ona započinje ne jednu, već dve veze. Jedna je sa njenim šarmantnim šefon Danielom Kliverom, koji je na kraju prevari sa mlađom I atraktivnijom devojkom. Druga je sa ukočenim advokatom Markom Darsijem, koji joj se na početku nije sviđao. Ispostavlja se da se oni poznaju još iz detinjstva, kako je podseća njena majka, nezadovoljna njenim statusom slobodne žene.

* Ono što karakteriše ovu knjigu jeste upravo to što je napisana u formi dnevnika, pa je stoga rečnik veoma prirodan, slobodan i komičan. Takođe, javljaju se I mnoge skraćenice (vg - very good, fag – cigarette, ugh - that was unbelievably unpleasant), koje dodatno čine ovu knjigu zanimljivim I laganim štivom za čitanje. Zanimljiva radnja, duhovita junakinja I lagani I jednostavan rečnik jesu ono što ovu knjigu čini bestselerom.

* Odlomak koji smo imali da prevedemo govori o događajima od prethodne večeri. Naime, relaksaciju junakinje Bridžit u opuštajućoj kupci uz čaj od kamilice prekinuo je alarm auta, koji su pratili vriska I plač njene prijateljice Magde, koja je saznala da je muž vara. Stvorena buka uznemirila je ljude iz zgrade u kojoj Bridžit živi, stoga je korišćen veoma prost jezik uz psovke.

* Pre nego što sam počela da prevodim ovaj tekst pročitala sam ga 2 puta i nije mi se činio toliko težak, mada sam se već zapislila oko određenih konstrukcija I načina na koji bih mogla da ih prevedem.. Priručnici koje sam koristila su Oxford, English-Serbian Student’s Dictionary; Longman, Dictionary of Contemporary English; The Free Dictionary, merriam-webster.com I onlinerecnik.com i u njima sam pronašla sve prevode, ali samo za reči. Nakon što sam završila sa prevođenjem pročitala sam tekst još 3 puta, gde sam dodatno razmišljala o određenim problemima koje sam imala tokom prevođenja. Ovaj tekst bih ocenila ocenom 6, jer nije bio posebno težak dok sam ga čitala, mada su mi određeni delovi pravili malo problem kako da ih prevedem, a da zvuče prirodno na našem jeziku.

* Problemi na koje sam naišla prilikom prevođenja:

• I was running a relaxing aromatherapy bath – ova konstrukcija mi je predstavljala problem u pogledu da se ne može reći ‘opuštajuća kupka aromaterapije’ jer nekako ne zvuči dovoljno srpski, ja sam se odlučila da upotrebim svoju kreativnost pa da samo to prevela kao ‘dok sam uživala u čarima opuštajuće kupke’
• 
  
  a car burglar alarm started up – kad je reč o ovoj konstrukciji, predstavljala mi je problem jer se na našem jeziku ne kaže ‘alarm na kolima protiv lopova’, a I zvuči malo dvosmisleno, pa sam se odlučila da ostavim samo ‘alarm na kolima se oglasio’
• 
  
  posh – za ovu reč sam pronalazila razne prevode – ‘elegantan’, ‘otmen’, ‘prva klasa’, ‘prepotentan’, ‘snobovski’, ali zaista nisam znala koji od ovih bih moga da upotrebim u ovom kontekstu, pa sam dota razmišljala o ovome I odlučila se da ostavim ‘snobovski’, mada uopšte nisam zadovoljna rešenjem.
• 
  
  in floods of tears – pošto se u našem jeziku slabo koristi ‘u poplavi od suza’, odlučila sam se za dosta češće korišćen izraz ‘preplavljena suzama’, koji smatram da je više u duhu srpskog jezika
• 
  
  fiddling – oko ove reči sam se najviše pomučila. Tražila sam prevode po rečnicima, ali nijedan mi se nije činio kao odgovarajući, jer nije logično da neko ‘besposličari ispod haube’, a još manje da neko ‘svira violinu ispod haube’ I to u datom kontekstu, tako da nisam do kraja uspela da rešim ovaj problem
• 
  
  tugging – što se tiče ove reči, pronašla sam prevode kao što su ‘vući’ I ‘tegliti’, ali ‘vukla je haubu’ ili ‘teglila je haubu’ nema nikakvog smisla, a iz sledećih nekoliko rečenica saznajemo da ona nije mogla da otvori haubu od auta, pa sam se odlučila da ovo prevedem kao ‘pokušavajući da otvori haubu od auta’
  
  

Assignment 10 (Ejmi Ten, Kostolomčeva Kći)

Proteklih osam godina, uvek počevši od dvanaestog avgusta, Rut Jang je gubila glas. Prvi put kada se to desilo je bilo kada se preselila u Artov stan u San Francisku. Tih nekoliko dana, Rut je mogla samo da šišti kao čajnik ostavljen na ringli. Mislila je da je to virus ili možda alergija na neku vrstu buđ u zgradi.

Kad je ponovo izgubila glas, što je bilo nakon godinu dana njihovog zajedničkog života, Art se šalio kako njena upala grla mora da je psihosomatska. Rut se pitala da li je tako. Kada je bila dete, izgubila je glas nakon što je slomila ruku. Zašto je to bilo tako? Na njihovu dvogodišnjicu, ona i Art su posmatrali zvezde u nacionalnom parku Grand Totensu. Prema brošuri parka, 'Tokom vrhunca meteorske kiše Perseide, oko dvanaestog avgusta, stotine zvezda padalica ostave trag na nebu svakog sata. One su zapravo delovi meteora koji prodiru u atmosferu Zemlje, spuštajući se u plamenu.

U mrklom mraku, Rut se sa Artom divila svetlošću koja je krasila nebo. Nije verovala da je njena upala grla uzrokovana zvezdama, ili da je kiša meteora povezana za njenom nemogućnošću da govori. Sa druge strane, njena majka je često tokom detinjstva govorila Rut da su zvezde padalice zapravo 'tela duhova koja se tope' i da donose nesreću ako ih vidiš. Ako ih vidiš, to znači da je duh pokušavao da razgovara sa tobom.

* Roman Kostolomčeva kći (The Bonesetter's Daughter) napisala je američka književnica Ejmi Ten, sa kojom smo imali prilike već nekoliko puta da se sretnemo. Ovaj roman, izdat 2001. godine, je njen četvrti roman i kao i u većini njenih dela glavna tematika jeste odnos između Amerikanke kineskog porekla i njene majke imigrantkinje. Zanimljiva je i činjenica da se smatra da je ovaj roman najviše autobiografski od svih njenih pređašnjih dela.

* Priča romana se deli na dve manje priče - jedna je vezana za Rut i smeštena je u sadašnjost u San Francisku, dok je druga vezana za njenu majku, LuLing, i smeštena je u prošlost u Kini. Rut ima 46 godina, svoj život, posao, , vezu sa Artom, njegove dve kćerke iz prethodnog braka o kojima se brine, ali i majku LuLing koja, kako vreme prolazi, postaje sve više dementna. Rastrzana između posla, veze i brige o majci, Rut pokušava da nađe način da se izbori sa nastalom situacijom, ali je u tome ometaju tajne iz života njene majke koje polako počinje da otkriva. Naime, iz prevedenih zapisa, koje je napisala LuLing na kineskom, Rut otkriva mnoge stvari i počinje polako da sklapa kockice o nekim do sada nejasnim pojavama.

* Odlomak koji mi treba da prevedemo jeste deo u kome se govori o tome kako Rut već određeni niz godina gubi glas i da se to dešava svakog 12. avgusta. Uzrok ove pomalo čudne pojave je nepoznat, mada se u priču uvodi i sujeverje njene majke, kao što je primer sa zvezdom padalicom koja, prema viđenju njene majke, predstavlja telo duha koje donosi nesreću ukoliko se ugleda. Takođe, u ovom delu saznajemo da Rut živi u San Francisku sa svojim dugogodišnjim dečkom.

* Pre nego što sam počela da prevodim ovaj tekst pročitala sam ga 2 puta i nije mi se činio toliko težak.  Što se tiče priručnika, koristila sam Oxford, English-Serbian Student’s Dictionary; Longman, Dictionary of Contemporary English; The Free Dictionary i onlinerecnik.com i u njima sam većinom našla sve odgovore. Nakon što sam završila sa prevođenjem pročitala sam tekst još nekoliko puta I izmenila par sitnica. Ovaj tekst bih ocenila ocenom 6, jer zaista nije bio preterano težak, mada mi određene konstrukcije jesu predstavljale manje probleme.

* Problemi na koje sam naišla prilikom prevođenja:

• an untended teakettle - ova konstrukcija mi je malo predstavljala problem, jer nisam mogla tako lako da pronađem prevod reči 'untended', ali kad sam ga napokon pronašla pokušala sam da prenesem ciljanu sliku i smatram da sam u tome uspela - 'šištala je kao čajnik ostavljen na ringli'
• 
  
  the Grand Tetons - pošto nikada pre nisam čula za ovaj naziv, istražila sam na internetu i pronašla da je to nacionalni park u SAD. Vodeći se time da je ovaj prevod na srpskom jeziku i da verovatno većina ljudi nikada nije čula za ovaj nacionalni park, odlučila sam se da ubacim ovo 'nacionalni park' ispred samog naziva ne bi li bolje pojasnila šta je to
• Perseids - ovde je isti slučaj kao i sa prethodnim problemom. može da se pretpostavi da je reč o nekoj meteorskoj pojavi, ali sam se ja odlučila da i ovde stavim, naravno nakon istrage po internetu, 'meteorska kiša Perseida', upravo jer ne znaju svi šta to zapravo predstavlja
• velvet blackness - oko ove konstrukcije sam se malo pomučila jer sam našla da je prevod reči 'velvet' - 'somot', ali mi nekako ne zvuči prirodno da se kaže somotsko crnilo ili somotska tama. Nakon razmišljanja o rešenju ovog problema, odlučila sam se za konstrukciju koja je u potpunosti u duhu srpskog jezika i nadam se da sam uspešno rešila ovaj problem, a to je - 'mrkli mrak'
• light show - oko ove konstrukcije sam se takođe pomučila. Znam da ljudi koriste izraz 'lajt šou', ali smatram da to nije rešenje. Smislila sam neko rešenje, ali nisam zadovoljna, pa sam ostavila da to bude samo privremeno, dok se ne budem konsultovala sa koleginicama iz grupe.

Assignment 9 (Marijel Hemingvej, Marijelina kuhinja)

* Autorka kuvara 'Marijelina kuhinja' (Mariel’s kitchen), objavljenog 2009. godine, je Marijel Hemingvej, unuka poznatog američkog književnika, Ernesta Hemingveja.

* Cilj ovog romana jeste da pomogne ljudima da se hrane što zdravije obrocima čija priprema kratko traje, jer u brzini svakodnevnog života ljudi posvećuju malo vremena hrani i kuvanju, a ono što dominira jeste brza hrana. Ono što ovaj kuvar nudi jeste mnoštvo recepata za sve prilike i sva godišnja doba, pa tako od laganih letnjih salata, u njemu možemo pronaći sve do izvrsnih zimskih večera. Generalno, autorka je pobornik zdravog života, i ovo je jedna od njenih knjiga u kojoj ona motiviše ljude i savetuje ih kako da očuvaju i poboljšaju svoje zdravlje.

* Ono što je karakteristično za način njenog pisanja jeste upravo terminologija koju ona koristi i konstrukcije u kojima se ova terminologija javlja. Veoma vickastim jezikom i brojnim pošalicama ona na poseban način zaista ume da zainteresuje čitaoca da se u potpunosti preda čitanju ovog kuvara.

* Što se tiče odlomka koji mi treba da prevodimo, u pitanju je naracije. Ovo je deo u kom nam ona govori generalno o hrani kakvu treba jeste kada prođe zima i dođe proleće, i kako tada dolazi period kada organizam kao da treba da se očisti od teške i silne hrane koju jedemo zimi, tako što će se u priremanju hrane koristiti štio više svežeg povrća, a posebno zeleniša.

* Pre nego što sam počela da prevodim ovaj tekst pročitala sam ga 2 puta.  Što se tiče priručnika, koristila sam Oxford, English-Serbian Student’s Dictionary; Longman, Dictionary of Contemporary English; The Free Dictionary I onlinerecnik.com i u njima sam većinom našla sve odgovore. Nakon što sam završila sa prevođenjem pročitala sam tekst još 2 puta I izmenila neke sitnice, za koje sam smatrala da zvuče prirodnije. Ovaj tekst bih ocenila ocenom 6, jer sam tekst nije bio težak, mada termini iz kulinarstva i određene reči upotrebljene u ovom kontekstu jesu predstavljali mali problem.

* Problemi na koje sam naišla prilikom prevođenja:

•  I want to feel new – uzevši u obzir u kom kontekstu se javlja ova fraza, bukvalan prevod sam odmah isključila kao opciju, i prevela sam ovo na način na koji mi se čini možda najprikladniji u srpskom jeziku – želim da se osećam sveže – mada nisam u potpunosti sigurna koliko uspešno sam rešila ovaj problem
• Invigoration – oko ove reči sam se malo pomučila jer nisam znala koja reč bi bila najadekvatnija u ovom slučaju, pa sam se odlučila za – oživljavanje – jer mi se čini da u datom kontekstu to i treba da predstavi
•  tiny curls of new plant life – oko ove konstrukcije i rečenice u kojoj se ova konstrukcija ja javlja sam se najviše pomučila, jer prosto nisam znala kako da uklopim to sve, a da zvuči prirodno na srpskom jeziku. Nije mi baš bilo jasno kako da prevedm reč 'curls', pošto je to zapravo 'kovrdža', 'uvojak', 'vijuga', 'namotaj', ali mi se prosto nijedno od ovih rešenja nije činilo da se uklapa, stoga sam ovaj problem ostavila da se konsultujem sa koleginicama iz grupe, jer mi je ponestalo ideja kako bih ovo mogla prevesti
• water-cress – za ovu reč sam pronašla nekoliko mogućih rešenja, a neka su 'grbac', 'grbaštica', 'ugas', 'potočarka'. Jedino što mi je od svih ovih naziva zvučalo iole poznato jeste 'potočarka', ali ni za to nisam bila sigurna, pa sam na internetu pretraživala slike ove biljke, u nadi da će mi bar malo pomoći i rešiti ovu dilemu, ali pošto se zaista ne razumem i videvši slike mi ništa nije pomoglo, odlučila sam se da ostavim – potočarka
• venture out – oko ovog glagola sam se dosta pomučila, jer nisam znala kako da uklopim sve elemente koji se sa njim pojavljuju, pa sam se odlučila za deskriptivni pristup – zaobiđite malo mesta na kojima inače kupujete – ali smatram da nisam uspešno rešila ovaj problem

Assignment 8 (Hajdi Durou, Devojčica koja je pala sa neba)

* Roman ‘Devojčica koja je pala sa neba' (The Girl Who Fell From the Sky) je jedini roman američke književnice Hajdi Durou, objavljen februara 2010. godine i proglašen jednim od najboljih romana iste godine.

* Radnja romana smeštena je u nekoliko vremenskih perioda I ispričana je iz nekoliko različitih perspektiva. Priča prati devojčicu Rejčel koja, nakon smrti svojih roditelja(majka joj je bila belkinja iz Danske, a otac crnac, američki vojnik), živi sa bakom u afričko-američkom okruženju. Naime, pošto se Rejčel nalazi uglavnom u okruženju u kome su većina ljudi crnci, ona je izdvojena zbog svoje ne toliko tamne kože I plavih očiju. Tokom cele knjige ona je u potrazi za svojim identitetom I pokušava da pronađe odgovor na pitanje kojoj rasi pripada. Pre svega, ova knjiga povlači pitanje pravde u društvu I generalno činilaca koji utiču na identitet jedne osobe.

* Ono što karakteriše ovu knjigu jeste upravo govor crnaca I sleng koji koriste, što predstavlja problem kada je reč o prevođenju na bilo koji jezik, jer je veoma teško naći odgovarajuće ekvivalente u drugim jezicima za određene konstrukcije.

* U odeljku koji mi treba da prevedemo, vidimo jednu od brojnih situacija u kojoj Rejčel muči crnkinja Tamika, zbog svoje posebnosti. Takođe saznajemo šta Rejčel misli o sebi na osnovu mišljenja druge dece Iz škole, ali I njenu konfuziju po tom pitanju.

* Pre nego što sam počela da prevodim ovaj tekst pročitala sam ga 3 puta.  Što se tiče priručnika, koristila sam Oxford, English-Serbian Student’s Dictionary; Longman, Dictionary of Contemporary English; The Free Dictionary I onlinerecnik.com i u njima nisam našla sve odgovore. Nakon što sam završila sa prevođenjem pročitala sam tekst još 2 puta I razmišljala o poslednjoj rečenici još malo, ali sam se odlučila da je ipak ostavim za čas I tad se konsultujem sa svojim koleginicama iz grupe, jer nisam uspela da rešim ovaj problem. Ovaj tekst bih ocenila ocenom 8, jer sam tekst nije bio preterano težak, ali je bilo teško prilagoditi ga dečijem govoru, kao i govoru crnaca I pronaći odgovarajuće ekvivalente u srpskom jeziku. 

* Problemi na koje sam naišla prilikom prevođenja:

• You think you so cute – ovo je bio prvi problem na koji sam naišla tokom prevođe. Predstavljalo mi je problem malo, jer sam trebala nekako da uklopim I činjenicu da to govori dete, ali I činjenicu da je nekako tipično za govor crnaca, pa sam se odlučila za jedno od mogućih rešenja koja sam imala u glavi, mada nisam sigurna koliko uspešno sam rešila ovaj problem – ma sva si mi ti slatka
• I'm fixin to kick your ass – ova konstrukcija mi je predstavljala problem u pogledu da ni nekako ne zvuči kao da bi je neko dete reklo, već odrasla osoba. Pošto ‘fixin to’ označava neku nameru, ja sam se odlučila to da prevedem kao – ima da te prebijem
•  light-skinned-ed – oko ove konstrukcije sam se dosta pomučila, jer sam pokušavala da nađem najbolje rešenje koje bi bilo prilagođeno govoru deteta. Dvoumila sam se između dve mogućnosti – svetlokožasta I svetloputasta, ali sam se na kraju ipak odlučila za – svetlokožasta- jer mi se čini da bi dete to reklo pre
• Dang! – ovo je takođe predstavljalo problem, jer opet imamo govor male crnkinje, I nisam baš bila sigurna kako bih najbolje to prevela, ali sam se odlučila za – Bože! – jer mi to zvuči nekako najviše prirodno u našem jeziku
• I put all these new facts into the new girl – ova rečenica mi je predstavljala najviše problema I najviše vremena sam provela razmišljajući o njoj, jer sam mislila da sam shvatila poentu, ali ni to više nisam bila sigurna nakon toliko puta koliko sam je pročitala – da te sve nove stvari koje saznaje u stvari predstavljaju tu novu devojčicu koja ona zapravo postaje, u potrazi za svojim identitetom, ali sam se totalno pogubila na kraju u ovoj rečenici I odlučila da je ostavim za diskusiju sa koleginicama iz grupe

Assignment 7 (Ijan Benks, Most)

* I sa ovim delom i sa piscem smo imali prilike da se upoznamo pre. Podsećanja radi, roman Most (The Bridge) izdat je 1986. godine.

* Priča se vrti oko tri lika koja su međusobno nerazdvojiva u svetu čudnih dešavanja i snova (Džon Ora, Aleksa i Varvarina). Ova tri lika predstavljaju tri strane jedne te iste ličnosti: Džon Or kao bolja strana Aleksove ličnosti, predstavljajući ono što Aleks želi da bude, i Varvarin, predstavljajući negativnu strane Aleksove ličnosti. 

* Delovi koje smo imali da prevedemo jesu dijalozi između Džon Ora i Linča. U prvom se tek upoznaju, dok u drugom razgovaraju o doktorima. Ono što je karakteristično za ove dijaloge jeste govor Linča.

* Pre nego što sam počela da prevodim ovaj tekst pročitala sam ga 2 puta.  Što se tiče priručnika, koristila sam Oxford, English-Serbian Student’s Dictionary; Oxford, Advanced Learner’s Dictionary; Longman, Dictionary of Contemporary English; The Free Dictionary i u njima nisam našla sve odgovore. Nakon što sam završila sa prevođenjem pročitala sam tekst još 2 puta, i izmenila neke sitnice, ali i dalje nisam znala šta da radim sa jednim problemom jer mi nije zvučalo prirodno. Ovaj tekst bih ocenila ocenom 7, jer nije bio preterano težak, samo što je mali problem pravilo to kako prevesti govor jednog od dvojice likova, Linča.

* Problemi na koje sam naišla prilikom prevođenja:

• generealno Linčijev govor – jer je trebalo naznačiti razliku između Linčija i Džon Ora, jer na osnovu njihovog razgovora možemo zaključiti da najverovatnije pripadaju različitim društvenim slojevima, pa je trebalo na najbolji način prevesti njegov govor, a da ne izgubi onu originalnost koju je Benks postigao na engleskom jeziku.
• Scuse me, pal. New here, aren't ye? – moje rešenje za ovaj problem je - Izvin’te, druškane. Novi si ovde, jel’te?
• 
  
  scuttles back to its lair – ova konstrukcija mi je predstavljala problem jer sam shvatila da se odnosi na ruku, koja čim se pozdravio sa Dzonom, brzo vratila nazad u duboke džepove. Bukvalan prevod bi bio 'šmugne nazad u svoju jazbinu', ali meni nekako ne zvuči ok, i ne zvuči prirodno, tako da nisam uspela da rešim ovaj problem, pa sam ga ostavila da vidim kako su moje koleginice iz grupe rešile ovaj problem.
• 
  
  Chucked ye out, just like that, eh? – moje rešenje je - Izbaciše te tek tako, a?
• Them doctors – moje rešenje je – Ti doktori

Assignment 6 (Merilin Robinson, Dom)

*Roman Dom (Home) je treći roman poznate američke književnice Merilin Robinson. Objavljen 2008. godine, ovaj roman osvojio je dve prestižne nagrade, i proglašen jednom od najboljih knjiga 2008. godine od strane nekoliko uglednih novina.

*Robinsonova vodi čitaoca u svet nade i isčekivanja, nerazumevanja, ljubavi i dobrote, ukazujući da dom nije samo mesto, već nešto što svi nosimo sa sobom. Priča prati jednu porodicu - Roberta Bautona i njegovo dvoje dece Gloriju i Džeka, koji se vraćaju kući u Giled. Glorija, slomljenog srca i burne prošlosti, se vraća ne bi li se brinula o ocu koji je na samrti. Džek, razvratni sin progonjen svojim greškama, vraća se u porodični dom nakon 20 godina, ne bi li pronašao utočište i pomirio se sa svojom turbulentnom prošlosti. Ovo je priča o porodičnim vezama, tajnama, ljubavi i smrti prožeta najdubljim osećanjima.

*Što se tiče pripovedanja, knjiga je pisana u trećem licu, iako možemo videti Glorijina najdublja razmišljanja kroz tekst i iako se čini kao da je to njena priča . Ono što karakteriše ovu knjigu jeste način na koji je književnica uspela da u potpunosti prikaže tako duboka osećanja i stvori tako intenzivnu atmosferu. 

*Odlomak koji smo mi dobili je deskripcija. Dat nam je opis te porodične kuće, kako njen spoljašnji izgled, tako i ono što ta kuća zapravo predstavlja – utočište.

*Pre nego što sam počela da prevodim, pročitala sam odlomak 2 puta i onda malo istraživala na internetu o ovoj knjizi, ne bi li se što bolje upoznala sa radnjom romana i načinom pisanja autorke zarad boljeg prevođenja. Što se tiče priručnika, koristila sam Oxford, English-Serbian Student’s Dictionary; Oxford, Advanced Learner’s Dictionary; Longman, Dictionary of Contemporary English, i u njima nisam pronašla sve odgovore. Bila sam na času kada smo razgovarali o ovom odlomku, i to mi je svakako pomoglo, jer smo rešili neke od problema sa kojima bih se ja verovatno pomučila. Nakon završetka prevođenja, tekst sam pročitala još 2 puta, i izmenila redosled reči u nekim konstrukcijama ne bi li zvučalo što prirodnije na srpskom jeziku. Tekst bih ocenila ocenom 6, jer nije bio preterano težak za prevođenje.

*Problemi na koje sam naišla prilikom prevođenja:

• when it stood over against particular sorrow – oko ove konstrukcije sam se malo zamislila, tražeći prevod koji bi bio najprirodniji na našem jeziku, pa sam se odlučila za 'kada mu je pružala utočište od patnje', iako nisam sigurna da li sam rešila ovaj problem u potpunosti.
• 
  
  peaked brows over the windows – oko ove konstrukcije sam se najviše pomučila. Istraživala sam po internetu šta to zapravo znači tj. koji je to tip prozora, i videvši slike, shvatila sam o čemu se radi, da su to lukovi iznad prozora, ali nisam znala šta da radim sa 'peaked', tako da nisam znala na koji način da ukombinujem sve to na naš jezik i nisam pronašla odgovarajuće rešenje za ovaj problem.
• 
  
  Italianate – ova reč mi je predstavljala mali problem. Istraživala sam malo o kombinaciji prideva i sufiksa  -ate, i saznala sam da to znači da nešto ima karakteristike nečeg, u ovom slučaju da je kuća u italijanskom stilu, tj. da ima karakteristike italijanskog stila, pa sam ja to prevela – 'italijanizirana'.
• 
  
  pretentious – oko ove reči sam se malo pomučila pošto je bukvalan prevod 'nadmen', 'uobražen', a to ne može da stoji za kuću, a shvatila sam poentu koju je autorka želela da predstavi,  ja sam to prevela kao – 'prevelika', ali nisam baš sigurna da li sam rešila ovaj problem.
• 
  
  the present slight desolation – ova konstrukcija mi je predstavljala malo problem, jer je autorka želela da kaže da je kuća bila u jadnom stanju, ali da se otac ponašao kao da to nije ništa, pa sam to prevela - 'trenutna, skoro neprimetna, pustoš', I mislim da sam rešila ovaj problem.
  
  

Assignment 5 (Ijan Benks, Most)

* Roman Most (The Bridge), izdat 1986. godine, napisao je škotski pisac Ijan Benks, sa kojim smo imali prilike da se upoznamo. Ovo je njegov treći roman, za koji smatra da je njegovo najbolje,ali je i njemu lično najdraže delo.

* U ovoj priči imamo tri glavna lika (Džon Ora, Aleksa i Varvarina), koji predstavljaju tri strane jedne te iste ličnosti, stoga se ova priča može povezati sa psihološkom teorijom Sigmunda Frojda – id, ego i alter-ego. Džon Or predstavlja bolju stranu Aleksove ličnosti, pošto je obrazovan, ugledan, poštovan, pripada višoj klasi i veoma poželjan od strane žena – upravo ono što bi Aleks želeo da bude. Sa druge strane imamo Varvarina koji, kao što njegovo samo ime i može da nam da naznaku, predstavlja njegovu negativnu ličnost, jer je on zainteresovan samo za materijalne stvari i žene, nasilan je, neobrazovan, ima životinjski instinkt koji ga vodi, i govori kolokvijalnim jezikom. Veoma bitan lik jeste i Andrea, žena zbog koje je želeo da počini samoubistvo, ali i koja ga je na kraju motivisala da se probudi iz kome. Dakle, ovo je priča o neobičnoj ljubavi, izborima koje svakodnevno pravimo, izborima koje tek treba da napravimo, a sve to se provlači kroz tri međusobno isprepletana i nerazdvojiva lika u svetu čudnih dešavanja i snova, koji više liče na noćne more.

* Ono što je veoma karakteristično za način Benksovog pisanja jeste upravo taj njegov talenat da sve slike toliko verno prikaže da čitaoci kao da mogu da se zapravo zamisle u tim situacijama i osete tu nelagodnost, prazninu i očaj koji dominiraju njegovim delima. Ono čime se on služi su upečatljivi opisi, veoma jake reči i vrlo jaki pridevi.

* Konkretno deo koji smo mi imali da prevedemo jeste deskripcija. Dat nam je opis prazne stanice, voza koji se sve više udaljava dok na kraju u potpunosti ne nestane, okolnih litica, grebena, mračne šume i osobe koja stoji i to sve posmatra. Ovo je veoma slikovit prikaz, i kao što sam već pomenula, pisac se koristio izuzetno jakim rečima ne bi li uspeo da ostavi jak utisak na čitaoca, u čemu je i uspeo, bar po meni.

* Pre nego što sam počela da prevodim ovaj tekst pročitala sam ga 3 puta, uključujući i onaj na času. Što se tiče priručnika, koristila sam Oxford, English-Serbian Student’s Dictionary; Oxford, Advanced Learner’s Dictionary; Longman, Dictionary of Contemporary English; Google Translate (samo u par slučajeva, ali čisto radi provere i možda neke bolje ideje za prevod). Nisam našla sve odgovore u ovim priručnicima. Bila sam na času kad smo pričali o ovom odlomku, i svakako da bi moj prevod bio drugačiji da nije tako, ali s obzirom da je tekst jako težak, i da mi na času nismo rešili sve probleme, i dalje nisam sigurna koliko je dobar. Nakon što sam završila sa prevođenjem pročitala sam tekst još 2 puta, i izmenila neke sitnice, ali i dalje nisam znala šta da radim sa određenim problemima. Ovaj tekst bih ocenila ocenom 9,5 jer je bio izuzetno težak za prevođenje i po pitanju nepoznatih reči, ali i po pitanju toga da je trebalo u potpunosti preneti tu atmosferu koju je pisac stvorio. 

* Problemi na koje sam naišla prilikom prevođenja:

•            The dark station, shuttered and empty – ova konstrukcija mi je predstavljala problem jer imamo tri prideva koja opisuju jednu imenicu. Pokušavala sam da smislim najbolji način da prevedem ovo, a da na našem jeziku zvuči ok I da ne bude nabrajanje, pa sam promenila vrstu reči jednom pridevu, pretvorivši ga u imenicu, jer sam mislila da će tako najbolje zvučati. Takođe ovde mi je predstavljala problem I reč ‘shuttered’, zato što sam shvatila da je pisac želeo da kaže da su kanati bili zatvoreni, ali da ne bih prevodila to opisno, iskoristila sam pridev – zamračeni. Moje rešenje celog ovog problema glasi - U mraku zamračene, prazne  stanice
• ·         the distant, fading whistle of the departing train – što se tiče ove konstrukcije, predstavljala mi je problem jer nisam znala kako sve da uklopim, a da mi zvuči prirodno na srpskom jeziku. Imamo 2 prideva za jednu imenicu, i jedan pridev za drugu imenicu. Dosta sam razmišljala o ovome i mogućim rešenjima, jer kombinacije koje sam imala na početku su bile previše natrpane, stoga i nije lepo zvučalo na našem jeziku, i nisam zadovoljna kako sam rešila ovaj problem jer meni i dalje zvuči nekako čudno. Moje rešenje je – jenjavajući zvuk voza koji je odlazio
• ·         trying to catch some last hint of engine’s own busy noise – ova konstrukcija mi je predstavljala problem zbog reči 'own' i 'busy'. Ovde sam se odlučila da izostavim reč 'own', a, ukoliko sam shvatila dobro poentu, reč 'busy' sam prevela tako da se odnosi na lokomotivu, tako da moje rešenje glasi - pokušavajuci da uhvatim poslednje nagoveštaje zvuka zahuktale lokomotive
• ·         pistoned hearts – oko ove konstrukcije sam se dosta pomučila, jer nisam znala kako da prevedem i uklopim 'pistoned hearts', jer smo na času rekli da je 'piston' deo motora, a u rečniku sam našla da se to prevodi kao 'klip', ali mi konstrukcija 'klipna srca' ne zvuči prirodno, stoga smatram da ovaj problem nisam rešila
• ·         slides – oko ove konstrukcije sam se takođe pomučila, jer jednostavno nisam mogla da nađem prevod za 'slides'. Pretpostavljam da se to odnosi na neki deo motora, ali tražila sam i delove motora vozova na internetu, ali nemam predstavu koji bi to deo mogao da bude, stoga nisam rešila ovaj problem.