Assignment 9 (Marijel Hemingvej, Marijelina kuhinja)

* Autorka kuvara 'Marijelina kuhinja' (Mariel’s kitchen), objavljenog 2009. godine, je Marijel Hemingvej, unuka poznatog američkog književnika, Ernesta Hemingveja.

* Cilj ovog romana jeste da pomogne ljudima da se hrane što zdravije obrocima čija priprema kratko traje, jer u brzini svakodnevnog života ljudi posvećuju malo vremena hrani i kuvanju, a ono što dominira jeste brza hrana. Ono što ovaj kuvar nudi jeste mnoštvo recepata za sve prilike i sva godišnja doba, pa tako od laganih letnjih salata, u njemu možemo pronaći sve do izvrsnih zimskih večera. Generalno, autorka je pobornik zdravog života, i ovo je jedna od njenih knjiga u kojoj ona motiviše ljude i savetuje ih kako da očuvaju i poboljšaju svoje zdravlje.

* Ono što je karakteristično za način njenog pisanja jeste upravo terminologija koju ona koristi i konstrukcije u kojima se ova terminologija javlja. Veoma vickastim jezikom i brojnim pošalicama ona na poseban način zaista ume da zainteresuje čitaoca da se u potpunosti preda čitanju ovog kuvara.

* Što se tiče odlomka koji mi treba da prevodimo, u pitanju je naracije. Ovo je deo u kom nam ona govori generalno o hrani kakvu treba jeste kada prođe zima i dođe proleće, i kako tada dolazi period kada organizam kao da treba da se očisti od teške i silne hrane koju jedemo zimi, tako što će se u priremanju hrane koristiti štio više svežeg povrća, a posebno zeleniša.

* Pre nego što sam počela da prevodim ovaj tekst pročitala sam ga 2 puta.  Što se tiče priručnika, koristila sam Oxford, English-Serbian Student’s Dictionary; Longman, Dictionary of Contemporary English; The Free Dictionary I onlinerecnik.com i u njima sam većinom našla sve odgovore. Nakon što sam završila sa prevođenjem pročitala sam tekst još 2 puta I izmenila neke sitnice, za koje sam smatrala da zvuče prirodnije. Ovaj tekst bih ocenila ocenom 6, jer sam tekst nije bio težak, mada termini iz kulinarstva i određene reči upotrebljene u ovom kontekstu jesu predstavljali mali problem.

* Problemi na koje sam naišla prilikom prevođenja:

•  I want to feel new – uzevši u obzir u kom kontekstu se javlja ova fraza, bukvalan prevod sam odmah isključila kao opciju, i prevela sam ovo na način na koji mi se čini možda najprikladniji u srpskom jeziku – želim da se osećam sveže – mada nisam u potpunosti sigurna koliko uspešno sam rešila ovaj problem
• Invigoration – oko ove reči sam se malo pomučila jer nisam znala koja reč bi bila najadekvatnija u ovom slučaju, pa sam se odlučila za – oživljavanje – jer mi se čini da u datom kontekstu to i treba da predstavi
•  tiny curls of new plant life – oko ove konstrukcije i rečenice u kojoj se ova konstrukcija ja javlja sam se najviše pomučila, jer prosto nisam znala kako da uklopim to sve, a da zvuči prirodno na srpskom jeziku. Nije mi baš bilo jasno kako da prevedm reč 'curls', pošto je to zapravo 'kovrdža', 'uvojak', 'vijuga', 'namotaj', ali mi se prosto nijedno od ovih rešenja nije činilo da se uklapa, stoga sam ovaj problem ostavila da se konsultujem sa koleginicama iz grupe, jer mi je ponestalo ideja kako bih ovo mogla prevesti
• water-cress – za ovu reč sam pronašla nekoliko mogućih rešenja, a neka su 'grbac', 'grbaštica', 'ugas', 'potočarka'. Jedino što mi je od svih ovih naziva zvučalo iole poznato jeste 'potočarka', ali ni za to nisam bila sigurna, pa sam na internetu pretraživala slike ove biljke, u nadi da će mi bar malo pomoći i rešiti ovu dilemu, ali pošto se zaista ne razumem i videvši slike mi ništa nije pomoglo, odlučila sam se da ostavim – potočarka
• venture out – oko ovog glagola sam se dosta pomučila, jer nisam znala kako da uklopim sve elemente koji se sa njim pojavljuju, pa sam se odlučila za deskriptivni pristup – zaobiđite malo mesta na kojima inače kupujete – ali smatram da nisam uspešno rešila ovaj problem

Assignment 8 (Hajdi Durou, Devojčica koja je pala sa neba)

* Roman ‘Devojčica koja je pala sa neba' (The Girl Who Fell From the Sky) je jedini roman američke književnice Hajdi Durou, objavljen februara 2010. godine i proglašen jednim od najboljih romana iste godine.

* Radnja romana smeštena je u nekoliko vremenskih perioda I ispričana je iz nekoliko različitih perspektiva. Priča prati devojčicu Rejčel koja, nakon smrti svojih roditelja(majka joj je bila belkinja iz Danske, a otac crnac, američki vojnik), živi sa bakom u afričko-američkom okruženju. Naime, pošto se Rejčel nalazi uglavnom u okruženju u kome su većina ljudi crnci, ona je izdvojena zbog svoje ne toliko tamne kože I plavih očiju. Tokom cele knjige ona je u potrazi za svojim identitetom I pokušava da pronađe odgovor na pitanje kojoj rasi pripada. Pre svega, ova knjiga povlači pitanje pravde u društvu I generalno činilaca koji utiču na identitet jedne osobe.

* Ono što karakteriše ovu knjigu jeste upravo govor crnaca I sleng koji koriste, što predstavlja problem kada je reč o prevođenju na bilo koji jezik, jer je veoma teško naći odgovarajuće ekvivalente u drugim jezicima za određene konstrukcije.

* U odeljku koji mi treba da prevedemo, vidimo jednu od brojnih situacija u kojoj Rejčel muči crnkinja Tamika, zbog svoje posebnosti. Takođe saznajemo šta Rejčel misli o sebi na osnovu mišljenja druge dece Iz škole, ali I njenu konfuziju po tom pitanju.

* Pre nego što sam počela da prevodim ovaj tekst pročitala sam ga 3 puta.  Što se tiče priručnika, koristila sam Oxford, English-Serbian Student’s Dictionary; Longman, Dictionary of Contemporary English; The Free Dictionary I onlinerecnik.com i u njima nisam našla sve odgovore. Nakon što sam završila sa prevođenjem pročitala sam tekst još 2 puta I razmišljala o poslednjoj rečenici još malo, ali sam se odlučila da je ipak ostavim za čas I tad se konsultujem sa svojim koleginicama iz grupe, jer nisam uspela da rešim ovaj problem. Ovaj tekst bih ocenila ocenom 8, jer sam tekst nije bio preterano težak, ali je bilo teško prilagoditi ga dečijem govoru, kao i govoru crnaca I pronaći odgovarajuće ekvivalente u srpskom jeziku. 

* Problemi na koje sam naišla prilikom prevođenja:

• You think you so cute – ovo je bio prvi problem na koji sam naišla tokom prevođe. Predstavljalo mi je problem malo, jer sam trebala nekako da uklopim I činjenicu da to govori dete, ali I činjenicu da je nekako tipično za govor crnaca, pa sam se odlučila za jedno od mogućih rešenja koja sam imala u glavi, mada nisam sigurna koliko uspešno sam rešila ovaj problem – ma sva si mi ti slatka
• I'm fixin to kick your ass – ova konstrukcija mi je predstavljala problem u pogledu da ni nekako ne zvuči kao da bi je neko dete reklo, već odrasla osoba. Pošto ‘fixin to’ označava neku nameru, ja sam se odlučila to da prevedem kao – ima da te prebijem
•  light-skinned-ed – oko ove konstrukcije sam se dosta pomučila, jer sam pokušavala da nađem najbolje rešenje koje bi bilo prilagođeno govoru deteta. Dvoumila sam se između dve mogućnosti – svetlokožasta I svetloputasta, ali sam se na kraju ipak odlučila za – svetlokožasta- jer mi se čini da bi dete to reklo pre
• Dang! – ovo je takođe predstavljalo problem, jer opet imamo govor male crnkinje, I nisam baš bila sigurna kako bih najbolje to prevela, ali sam se odlučila za – Bože! – jer mi to zvuči nekako najviše prirodno u našem jeziku
• I put all these new facts into the new girl – ova rečenica mi je predstavljala najviše problema I najviše vremena sam provela razmišljajući o njoj, jer sam mislila da sam shvatila poentu, ali ni to više nisam bila sigurna nakon toliko puta koliko sam je pročitala – da te sve nove stvari koje saznaje u stvari predstavljaju tu novu devojčicu koja ona zapravo postaje, u potrazi za svojim identitetom, ali sam se totalno pogubila na kraju u ovoj rečenici I odlučila da je ostavim za diskusiju sa koleginicama iz grupe

Assignment 7 (Ijan Benks, Most)

* I sa ovim delom i sa piscem smo imali prilike da se upoznamo pre. Podsećanja radi, roman Most (The Bridge) izdat je 1986. godine.

* Priča se vrti oko tri lika koja su međusobno nerazdvojiva u svetu čudnih dešavanja i snova (Džon Ora, Aleksa i Varvarina). Ova tri lika predstavljaju tri strane jedne te iste ličnosti: Džon Or kao bolja strana Aleksove ličnosti, predstavljajući ono što Aleks želi da bude, i Varvarin, predstavljajući negativnu strane Aleksove ličnosti. 

* Delovi koje smo imali da prevedemo jesu dijalozi između Džon Ora i Linča. U prvom se tek upoznaju, dok u drugom razgovaraju o doktorima. Ono što je karakteristično za ove dijaloge jeste govor Linča.

* Pre nego što sam počela da prevodim ovaj tekst pročitala sam ga 2 puta.  Što se tiče priručnika, koristila sam Oxford, English-Serbian Student’s Dictionary; Oxford, Advanced Learner’s Dictionary; Longman, Dictionary of Contemporary English; The Free Dictionary i u njima nisam našla sve odgovore. Nakon što sam završila sa prevođenjem pročitala sam tekst još 2 puta, i izmenila neke sitnice, ali i dalje nisam znala šta da radim sa jednim problemom jer mi nije zvučalo prirodno. Ovaj tekst bih ocenila ocenom 7, jer nije bio preterano težak, samo što je mali problem pravilo to kako prevesti govor jednog od dvojice likova, Linča.

* Problemi na koje sam naišla prilikom prevođenja:

• generealno Linčijev govor – jer je trebalo naznačiti razliku između Linčija i Džon Ora, jer na osnovu njihovog razgovora možemo zaključiti da najverovatnije pripadaju različitim društvenim slojevima, pa je trebalo na najbolji način prevesti njegov govor, a da ne izgubi onu originalnost koju je Benks postigao na engleskom jeziku.
• Scuse me, pal. New here, aren't ye? – moje rešenje za ovaj problem je - Izvin’te, druškane. Novi si ovde, jel’te?
• 
  
  scuttles back to its lair – ova konstrukcija mi je predstavljala problem jer sam shvatila da se odnosi na ruku, koja čim se pozdravio sa Dzonom, brzo vratila nazad u duboke džepove. Bukvalan prevod bi bio 'šmugne nazad u svoju jazbinu', ali meni nekako ne zvuči ok, i ne zvuči prirodno, tako da nisam uspela da rešim ovaj problem, pa sam ga ostavila da vidim kako su moje koleginice iz grupe rešile ovaj problem.
• 
  
  Chucked ye out, just like that, eh? – moje rešenje je - Izbaciše te tek tako, a?
• Them doctors – moje rešenje je – Ti doktori